Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 272/2020 od 21.10.2020. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Vranju 2K. 65/18 od 30.12.2019. godine, ispravljena rešenjem od 29.01.2020. godine, preinačena je samo u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.01.2018. godine do 11.01.2018. godine, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Novica Zdravković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji kao osnovan, pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od otpužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i prasnovnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Iako branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerički ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s obzirom da se zahtev za zaštitu zakonitosti temelji na braniočevim zaključcima da delo za koje je okrivljeni AA osuđen, nije krivično delo, već je eventualno reč o prekršaju iz člana 48. stav 1. tačka 11. u vezi člana 34. stav 5. Zakona o oružju i municiji.

Naime, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, pri ulasku u Republiku Srbiju iz Republike Makedonije, suprotno članu 5. stav 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o oružju i municiji, bez posedovanja isprave nadležnog organa neovlašćeno u prtljažniku putničkog vozila kojim je putovao nosio konvertibilno oružje-pištolj marke „CARL WALTHER“ model R99, fabričkog broja .., kalibra 9 mm R.A.K., sa okvirom u kome su bila dva metka kalibra 9 mm R.A.K., koje oružje i municija su pronađeni u putnoj torbi među ostalim stvarima od strane ovlašćenih službenih lica prilikom pregleda prtljaga i uz potvrdu su oduzeti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA u ovom krivičnom postupku oglašen krivim jasno proizilazi da je kritičnom prilikom okrivljeni postupao suprotno članu 5. stav 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o oružju i municiji, jer je neovlašćeno nosio konvertibilno oružje koje je shodno članu 3. tačka 11. Zakona o oružju i municiji određeno kao oružje koje izgledom podseća na vatreno oružje i koje se s obzirom na konstrukciju i materijal od koga je napravljeno može prepraviti tako da ispaljuje bojevu municiju, a s tim u vezi konvertibilnim oružjem u smislu zakona smatraju se gasno, startno i signalno oružje. Imajući u vidu da je na osnovu balističkih veštačenja nesumljivo utvrđeno da je reč o pištolju koji se svrstava u gasno, startno i signalno oružje, jer se radi o pištolju koji pod pritiskom barutnih gasova raspršuje neškodljive, nadražujuće materije sa kratkotrajnim dejstvom i ispaljuje punjenje namenjeno isključivo izazivanju gasnog pucanja ili ispaljivanju svetleće signalne rakete, da izgledom podseća na vatreno oružje čija konstitucija i materijal od kojih je napravljen dozvoljavaju takve prepravke da se iz istog može ispaliti bojevi metak, opravdan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o konvertibilnom oružju iz člana 3. stav 1. tačka 11. Zakona o oružju i municiji, koje shodno članu 4. istog zakona spada u kategoriju B i da se shodno članu 5. stav 2. istog zakona može nabavljati, držati i nositi na osnovu isprave nadležnog organa, a pod ispravom podrazumeva se oružni list shodno članu 10. stav 1. tačka 4. Zakona o oružju i municiji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju i suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U pogledu preostalih navoda iznetih u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na pogrešno interpretiranje i tumačenje odredaba Zakona o oružju i municiji od strane veštaka, da je reč o pištolju igrački koji se zove „plašljivac“ koji je konstrukcijski namenjen za izbacivanje gasa, da cev nije olučena i da unutar nje se nalazi prečaga zbog čega nije moguće ispaljivanje bojeve municije, tako da municija koju koristi može biti punjena sredstvom koje izaziva samo zvučni efekat „prasak“. Branilac ističe da je pogrešan zaključak veštaka da se pod prepravkom konvertibilnog oružja u smislu člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o oružju i municiji podrazumeva ugradnja druge cevi na pištolju, jer bi to predstavljalo potpunu promenu konstrukcije pištolja, već se navedena odredba odnosi upravo na prepravke poput obrade, dorade, popravke ili prenamene postojeće cevi, na koji način branilac osporava nalaz i mišljenje veštaka i činjenično pobija presudu, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postuka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić