Navedenom presudom odlučeno je da troškove krivičnog postupka snose okrivljeni, te da će o njihovoj visini biti odlučeno posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 731/20 od 24.11.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Miloša Anđelkovića i AA, preinačena je prvostepena presuda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je, između ostalog, okrivljeni Miloš Anđelković zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme lišenja slobode u periodu od 08.08.2019. godine u 19,30 časova do 10.08.2019. godine u 15,00 časova, dok su žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Miloša Anđelkovića, advokat Ivica Knežević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Anđelkovića, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Anđelkovića, kojima se ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer je zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, označavajući kao nezakonit dokaz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Miloša Anđelkovića, izdatu od strane PS Trstenik dana 08.08.2019. godine, koja je prema navodima zahteva sačinjena suprotno članu 150. ZKP, jer okrivljeni Miloš Anđelković nije ni vlasnik ni držalac predmeta navedenih u potvrdi, zbog čega je istu odbio da potpiše. Istu povredu postupka, prema navodima zahteva, učinio je i drugostepeni sud, potvrđujući prvostepenu presudu u pogledu navedenog.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da prvostepena presuda nije zasnovana na dokazu na kojem se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati odnosno da je predmetna potvrda o oduzetim predmetima od okrivljenog Miloša Anđelkovića u svemu sačinjena u skladu sa odredbama tog zakona (strana 4. stav drugi i treći obrazloženja drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sledstveno izloženom, kao i stanju u spisima, te posebno imajući u vidu odredbu člana 150. stav 1. ZKP koja propisuje da se licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje potvrda u kojoj će se predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju predmetna potvrda pribavljena u svemu u skladu sa odredbama ZKP, a odbijanje okrivljenog da potvrdu potpiše nije od uticaja na ocenu zakonitosti tog dokaza, posebno pri činjenici da potpis na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, ne predstavlja izjavu okrivljenog o predaji stvari - predmeta koje ima u pritežanju, već dokaz - potvrdu, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, jer su iste obrazložene činjenično, navodima kojima se iznosi sopstveni zaključak branioca o krivici – postojanju umišljaja kod okrivljenog, kao ni u ocenu navoda zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, osporavanjem utvrđenih činjenica koje su od značaja za odmeravanje kazne, ali i ukazivanjem na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je obrazloženje prvostepene presude paušalno i bez razloga.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                     Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić