Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 145/2022
15.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Nevenke Važić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Obrenčevića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 692/15 od 30.09.2021.godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 1437/21 od 02.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Obrenčevića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 692/15 od 30.09.2021.godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 1437/21 od 02.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 692/15 od 30.09.2021.godine, obustavljen je postupak za opoziv uslovne osude protiv osuđene AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. KZ, po optužnom predlogu Prvog OJT u Beogradu Kt 2433/14 od 28.04.2015. godine, po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 692/15 od 01.11.2016. godine, pravnosnažna dana 28.02.2017.godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 1437/21 od 02.11.2021. godine, odbijena je žalba branioca osuđene AA, advokata Dušana Obrenčevića, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 692/15 od od 30.09.2021.godine, kao neosnovana.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Dušan Obrenčević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, a pobijana pravnosnažna rešenja ukine i premet vrati Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kao i da okrivljenoj dosudi troškove na ime postavljenog zahteva u iznosu od 33.000,00 dinara po AT.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona - član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.
Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez preciziranja zakonskih razloga za podnošenje zahteva iz stava 4. istog člana. U obrazloženju branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, člana 262. stav 1. i 2. ZKP i člana 265. stav 1. ZKP, ističući da je protiv okrivljene obustavljen krivični postupak za opoziv uslovne osude u smislu Zakonika o krivičnom postupku, a koji postupak je trajao preko četiri godine, tokom kog postupka je okrivljena imala branioca iz reda advokata i u kom postupku su nastali troškovi za okrivljenu povodom angažovanja branioca.
Imajući u vidu činjenicu da je Viši sud u Beogradu zaključio da troškova u postupku za opoziv uslovne osude nije bilo i između ostalog iz tog razloga odbio žalbu branioca okrivljene, a zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje na broj održanih ročišta i shodno time visinu nastalih troškova, to se, u ovom slučaju radi o činjeničnom pitanju o kome je drugostepeni sud odlučio pravnosnažnom odlukom, čime branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.
Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Obrenčevića, ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić