U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Nikole Jasike, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi K broj 384/17 od 29.11.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 317/20 od 28.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23. decembra 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Jasike, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi K broj 384/17 od 29.11.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 317/20 od 28.05.2020. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi K broj 384/17 od 29.11.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64., 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 261. stav 2. tačka 1) ZKP, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a na osnovu tačke 9) istog člana obavezan je da plati iznos od 2.000,00 dinara na ime sudskog paušala, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 317/20 od 28.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Rumi K broj 384/17 od 29.11.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Jasika, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo, ili da donese presudom kojom se optužba odbija, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, jer prema načinu opisa izvršenja krivičnog dela proizilazi da je okrivljeni upotrebio silu u nameri oduzimanja tuđe pokretne stvari, nakon čega je i oduzeo tuđu pokretnu stvar. Stoga se prema stavu branioca u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 206. stav 1. KZ, pa kako se presuda ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u smislu člana 453. ZKP, to okrivljenog valja osloboditi od optužbe.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA, datog u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, i to kako objektivne okolnosti, koje se odnose na radnju izvršenja krivičnog dela, koje se u konkretnom slučaju sastoje u oduzimanju tuđe pokretne stvari na naročito drzak način, obzirom da je sa vrata oštećenog BB strgao zlatni lančić sa zlatnim priveskom u obliku latiničnog slova S i zlatnim krstom, ukupne vrednosti 48.550,00 dinara, a zatim se udaljio, tako i subjektivne okolnosti koje se tiču uračunljivosti i umišljaja koji obuhvata nameru okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 5.000,00 dinara.

Po oceni ovoga suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao na naročito drzak način, a naročita drskost se ogleda u tome što je okrivljeni, nakon zadavanja udarca oštećenom, kada to oštećeni nije očekivao, sa njegovog vrata iznenada strgao zlatni lanac sa zlatnim privescima i odmah nakon toga se udaljio.

Po oceni ovoga suda, u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, obzirom da kod krivičnog dela razbojništva izvršenju krađe prethodi savladavanje otpora oštećenog upotrebom sile ili ozbiljne pretnje da će se napasti na život i telo oštećenog, a tek nakon toga dolazi do oduzimanja stvari. Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da u konkretnom slučaju okrivljeni nije primenio silu radi savladavanja otpora oštećenog, već je u isto vreme kada je udario oštećenog, sa njegovog vrata iznenada strgao zlatni lančić sa privescima, to je očigledno da u radnjama okrivljenog stoje svi bitni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, zbog kog je oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Iz iznetih razloga, zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu ističe da nema dokaza da je okrivljeni protivpravno prisvojio zlatni lanac, obzirom da kod njega ovaj predmet nije pronađen, kao i da kod okrivljenog nije postojao umišljaj, odnosno namera da ukrade zlatni lanac sa vrata oštećenog, već da se u konkretnom slučaju „radi o građanskopravnom odnosu povodom prodate neispravne gume“, a zbog čega je fizički reagovao prema oštećenom, želeći da oštećeni zameni gumu ili isplati novac za neispravnu gumu.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog u ovom delu ceni izvedene dokaze i činjenično stanje koje je već bilo predmet razmatranja u pravnosnažnim presudama, te polemiše sa postojanjem umišljaja okrivljenog, odnosno ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, odnosno zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić