Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 286/24 od 22.08.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 111/23 od 20.02.2024. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenu AA zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca koja će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom, okrivljena je osuđena i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ako okrivljena ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. U preostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Dušan Bratić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Dušan Bratić zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branilac označava „fotokopiju fotografije“ koja je tokom prvostepenog postupka izvedena vršenjem uvida u „fotodokumentaciju“ radi utvrđivanja okolnosti da je građevinski inspektor rešenje o zatvaranju gradilišta od 17.05.2022. godine pribio na objekat na kom su nakon toga nastavljeni radovi. Prema stavu branioca, navedeni dokaz je nezakonit jer je reč o „fotokopiji fotografije“, a ne njenom originalu koja bi jedino, kao isprava, mogla biti dokaz u krivičnom postupku. Međutim, čak i da je reč o originalnoj fotografiji, što bi prema mišljenju branioca, isključivalo mogućnost njenog „fingiranja“ i falsifikovanja, ista ne bi bila verodostojna isprava jer ne sadrži datum, vreme i mesto sačinjavanja. Izvedeni dokazi, koje branilac u zahtevu ceni, prema njegovom mišljenju ne ukazuju na verodostojnost predmetne „fotokopije fotografije“ u smislu mesta i vremena njenog nastanka, pa je ista sama za sebe, bez rezultata drugih izvedenih dokaza, kao kontrolnih orijentira njene verodostojnosti, morala biti izdvojena iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a stavom 2. istog člana, da isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vršenju javnog ovlašćenja koje mu je povereno zakonom, dokazuje verodostojnost onoga što je u njoj sadržano, dok je u stavu 3. propisano da je dozvoljeno dokazivati da sadržaj isprave iz stava 2. ovog člana nije verodostojan ili da isprava nije pravilno sastavljena.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnom pretresu od 12.10.2023. godine, na saglasan predlog stranaka, između ostalog, izvršio uvid u zapisnike o inspekcijskom nadzoru Odseka za inspekcijske poslove, Odeljenja za finansije i naplatu javnih prihoda i inspekcijske poslove, Opštinske uprave opštine Sokobanja broj 03 03-1 354-14/22 od 19.04.2022. godine, od 17.05.2022. godine i od 06.06.2022. godine sa fotodokumentacijom i rešenje o zatvaranju gradilišta istog državnog organa broj 03 03-1 354-14/22 od 17.05.2022. godine. Fotodokumentaciju, koja je sastavni deo navedenih zapisnika, koji su uz krivičnu prijavu dostavljeni u fotokopiji i čije sačinjavanje je konstatovano u zapisnicima, prema stanju u spisima predmeta, suprotno navodima zahteva, čine odštampane fotografije sa datumima, koje je građevinski inspektor Ružica Golubović, koja je ispitana na glavnom pretresu, snimila tokom obavljenog inspekcijskog nadzora, pa se stoga „fotokopija fotografije“ na koju branilac u zahtevu ukazuje, ne može posmatrati izdvojeno, već kao sastavni deo ove dokumentacije.

Odredba člana 405. stav 1. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida u isprave koje služe kao dokaz, pa je prvostepeni sud, u konkretnom slučaju, postupio u svemu zakonito, kada se na glavnom pretresu od 12.10.2023. godine, upoznao sa sadržinom navedenih isprava, čija verodostojnost nije dovedena u sumnju ni od strane suda niti od strane okrivljenog i njegovog branioca. Ovo stoga što navedeni zapisnici o inspekcijskom nadzoru i rešenje o zatvaranju gradilišta, u smislu člana 138. stav 2. ZKP predstavljaju isprave koje je u propisanom obliku izdao državni organ, u konkretnom slučaju Opštinska uprava opštine Sokobanja, Odeljenje za finansije i naplatu javnih prihoda i inspekcijske poslove, Odsek za inspekcijske poslove, i to u granicama svoje nadležnosti, koje su po oceni ovoga suda pribavljene u skladu sa članom 139. ZKP, te stoga predstavljaju zakonito pribavljene dokaze, na kojima se može zasnivati pravnosnažna presuda. U tom smislu, činjenica da su navedene isprave sudu dostavljene u fotokopiji, sama po sebi, ne čini navedene isprave nezakonitim dokazom obzirom da odredba člana 139. stav 1. i člana 405. stav 4. ZKP, ne propisuju da sud kao dokaze može isključivo koristiti isprave u originalu, pa samim tim, u krivičnom postupku nije isključena mogućnost korišćenja fotokopija isprava.

Prema tome, navedene isprave ni same po sebi niti prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa one, suprotno navodima zahteva, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Bratića, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljene osporava ocenu dokaza i činjenične zaključke nižestepenih sudova u pogledu umišljaja okrivljene obzirom da se ovim navodima u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljena preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Dušana Bratića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković