Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 690/20 od 12.11.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Subotici, okrivljenog Željka Kovača i njegovog branioca, pa je presuda Višeg suda u Subotici K broj 40/19 od 10.07.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Željka Kovača, advokat Nemanja Nikolić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Kovača je neosnovan.

Branilac okrivljenog Željka Kovača u zahtevu navodi da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, na pisanoj izjavi sačinjenoj od strane okrivljenog dana 10.03.2014. godine, u kojoj okrivljeni priznaje da je otuđio poljoprivredne proizvode iako nije imao ovlašćenje da to uradi i da isti nisu plaćeni poljoprivrednim proizvođačima, a za koju je okrivljeni u svom iskazu pred prvostepenim sudom naveo da je napisao pod nekom vrstom prinude. Kako se presuda ne može zasnivati na navedenom dokazu, pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pisana izjava okrivljenog Željka Kovača od 10.03.2014. godine koju je prvostepeni sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu, što je konstatovano na strani 20 stav 1 obrazloženja prvostepene presude i koju je prvostepeni sud tretirao kao priznanje okrivljenog (strana 31 stav 2 prvostepene presude) predstavlja dokaz na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati. Izjava okrivljenog Željka Kovača koju su oštećeni predali sudu predstavlja priznanje okrivljenog dato oštećenima, a ne priznanje krivičnog dela u zakonito sprovedenom postupku zbog čega se kao takvo ne može ni ceniti.

Međutim, kako je okrivljeni Željko Kovač oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ učinjenog na štetu većeg broja oštećenih, na osnovu mnogobrojnih dokaza-saslušanja brojnih oštećenih i svedoka, veštaka ekonomsko-finansijske struke, čitanja pisane dokumentacije na saglasan predlog stranaka, koji su bliže navedeni na strani 16 stav 3 strani 17, 18, 19 i 20 stav 1 obrazloženja prvostepene presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i bez izjave Željka Kovača od 10.03.2014. godine koja predstavlja dokaz koji nije izveden u skladu sa odredbama ZKP, očigledno je da bi bila doneta ista presuda, zbog čega po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijane presude nisu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Branilac okrivljenog Željka Kovača u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenog za koje je oglašen krivim ne stiču elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer okrivljeni svojim radnjama nije pribavio protivpravnu imovinsku korist, već da je sud do iznosa navodne protivpravne imovinske koristi došao sabiranjem potraživanja oštećenih prema privrednom društvu „Konfido tim“ d.o.o. Subotica, pri čemu su oštećeni namirili svoja potraživanja na taj način što su u toku reorganizacije te firme dobili udele u kapitalu privrednog društva. Nadalje u zahtevu se navodi i da opis radnje izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenog ne sadrži način kako je okrivljeni došao u pritežanje protipravne imovinske koristi, jer je privredno društvo imalo urednu knjigovodstvenu dokumentaciju, a okrivljeni je oglašen krivim samo zato što nije blagovremeno namirio potraživanje oštećenih.

Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni Željko Kovač oglašen krivim jasno proizilazi da je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci te presude... okrivljeni kao direktor preduzeća „Konfido tim“ d.o.o. Subotica, iskoristio svoj položaj i ovlašćenja da sebi i pravnom licu u kome je direktor pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica da će preuzeti robu od oštećenih fizičkih i pravnih lica, koja će biti na čuvanju u silosima njegovog preduzeća... pri čemu je izdavao račun prilikom kupovine poljoprivrednih proizvoda i vagersku potvrdu o prijemu kada skladišti robu i sa oštećenima dogovorio da ukoliko njegovo preduzeće bude kupac izdaje istima račun i da ne naplaćuje skladištenje robe, a ukoliko treća lica budu kupci robe koja se nalazi na skladištenju, tada će platiti skladištenje robe... ali skladištenu robu nije sačuvao u silosima i nije platio oštećenima, već je robu prodao nepoznatima kupcima ili uplaćeni novac i predatu robu je iskoristio za potrebe pravnog lica u kome je direktor i time sebi i pravnom licu pribavio protivpravnu imovinsku korist i to sebi od 136.736.297,18 dinara, a pravnom licu u iznosu od 57.029.192,82 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz navedenog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Željko Kovač oglašen krivim u ovom krivičnom postupku jasno proizilazi na koji način je okrivljeni pribavio sebi i preduzeću u kome je bio odgovorno lice protivpravnu imovinsku korist, i u kojoj visini, kao i na koji način, a činjenica da su oštećeni tokom ovog krivičnog postupka obeštećeni, nije od značaja za postojanje bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni Željko Kovač oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Željka Kovača u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer radnja okrivljenog opisana u izreci prvostepene presude ne odgovara zakonskim obeležjima krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, već odgovaraju zakonskom obeležju krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ, za koje ga je pravilnom primenom člana 5. stav 2. KZ trebalo oglasiti krivim, jer je blaže po učinioca.

Odredbom člana 227. stav 1. KZ propisano je da odgovorno lice koje iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nije ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine, a stavom 3. istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Odredbom člana 223. stav 1. KZ (koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) propisano je da ko u obavljanju privredne delatnosti u nameri da sebi ili drugom pribavi protipravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina i novčanom kaznom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama izvršenja krivičnog dela opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 227. stav 3. i 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ za koje okrivljeni Željko Kovač oglašen krivim, a imajući u vidu zaprećenu kaznu za krivično delo iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. KZ, na okrivljenog jeste primenjen blaži zakon, tako da pobijanim presudama nije učinjena povreda člana 5. stav 2. KZ, a u vezi s tim ni povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić