Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.870/18 od 02.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Miloljuba Jovičića i branioca po službenoj dužnosti okrivljenog BB – advokata Jugoslava Markovića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br.786/14 od 12.02.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloljub Jovičić, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na povredu odredaba člana 451. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu ili okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama zakona ne može zasnovati i u tom smislu ističe da je radnja prepoznavanja okrivljenog AA od strane svedoka GG sprovedena suprotno odredbama člana 90. stav 1. i člana 100. ZKP, obzirom da je na zapisniku o prepoznavanju lica konstatovano da je svedok GG okrivljenog AA prepoznao sa stepenom verovatnoće od 80%, te da je navedenom svedoku okrivljeni pokazan sa licima koja su preko deset godina starija od njega.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su po oceni ovoga suda neosnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – iz zapisnika o prepoznavanju lica MUP RS, PU u Kruševcu Ku br.179/14 od 31.03.2014. godine, proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog AA obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, i to pre svega u skladu sa odredbama člana 100. i 90. ZKP, na čije povrede branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu, a kojim odredbama je propisano na koji način se vrši radnja prepoznavanja lica od strane svedoka.

Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji, izvršenoj u prostoriji PU Kruševac, prisustvovali javni tužilac, branilac okrivljenog i ovlašćeno službeno lice PU Kruševac, da je prepoznavanje izvršeno u prostoriji specijalno namenjenoj za tu svrhu, u koju je uvedeno pet lica čije su osnovne osobine slične onima koje je opisao svedok GG, te da su sva lica postavljena na pozicije od 1 do 5, dakle, određenim redosledom u vrstu, nakon čega je svedok GG, koji je uveden u deo prostorije za prepoznavanje, izjavio da okrivljenog AA sa 80% verovatnoće prepoznaje kao učinioca predmetnog krivičnog dela. Iz istog zapisnika proizilazi i da lica koja su prisustvovala ovoj radnji prepoznavanja, pored ostalih i branilac okrivljenog, nisu imali nikakvih primedbi, te je navedeni zapisnik potpisan kako od strane javnog tužioca, svedoka GG, ovlašćenog službenog lica, tako i branioca okrivljenog.

Stoji činjenica da je prilikom obavljanja radnje prepoznavanja svedok GG izjavio da okrivljenog AA prepoznaje kao učinioca krivičnog dela sa 80% verovatnoće, međutim, kako je u konkretnom slučaju radnja prepoznavanja izvršena u svemu po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a ocena suda je da li će izvedeni dokaz prihvatiti ili ne, ne dovodi u sumnju zakonitost izvršene dokazne radnje.

Pored toga, branilac kao nedozvoljen dokaz ističe i otpremnicu broj 0955 od 18.12.2013. godine, koja je prema stavu odbrane sačinjena protivno odredbi člana 6. Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga i koja je sudu dostavljena u fotokopiji koja nije overena.

Stoji navod zahteva da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio, pored ostalog, uvid u kopiju otpremnice DOO „DD“ broj 0955 od 18.12.2013. godine. Međutim, pravnosnažna presuda nije zasnovana isključivo na ovom dokazu, već kako je to i navedeno u obrazloženju pobijane presude, na iskazu svedoka GG, te na listinzima telefonskog saobraćaja kao i uvidom u ostale pisane dokaze koji se nalaze u spisima predmeta, pa je očigledno da bi u konkretnom slučaju i bez uvida u fotokopiju navedene otpremnice, bila doneta ista presuda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbio kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

Kako branilac okrivljenog AA u ostalom delu ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povredu odredaba člana 451. ZKP, a koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić