Kzz 1464/2024 čl. 438 st. 2 tač.1 zkp

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1464/2024
31.10.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Ljušića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 119/23 od 02.04.2024. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 258/24 od 19.07.2024. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2024. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Ljušića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 119/23 od 02.04.2024. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 258/24 od 19.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu K 119/23 od 02.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda, kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora , tako što će za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Prema okrivljenom je na osnovu odredbe člana 348. stav 6. u vezi člana 87. Krivičnog zakonika, izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, koji su od okrivljenog oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Aranđelovac od 13.02.2020. godine.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka isplaćenih iz budžetskih sredstava suda iznos od 11.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 258/24 od 19.07.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Ljušić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP u vezi odredbe člana 9., 16., 114., 131. stav 2., 156., 160., 150. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe. Takođe je predložio da se okrivljenom nadoknade troškovi krivičnog postupka i da se „izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakonite dokaze, navodi potvrdu o ulasku u stan i druge prostorije Ku 295/20 od 13.02.2020. godine, izveštaj o izvršenom pretresanju Ku 295/20 od 13.02.2020. godine, potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Aranđelovac od 13.02.2020. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt 206-73/2020 od 19.02.2020. godine, koji je sačinjen nekoliko dana nakon pretresanja i zapisnik o saslušanju okrivljenog pred PS Aranđelovac od 13.02.2020. godine.

U vezi sa tim, branilac, interpretirajući pri tome, odredbe članova 9, 16. stav 1, 150. i 156. stav 2. i 7. ZKP, navodi da su navedeni dokazi pribavljeni na nezakonit način, jer je dokazna radnja pretresanja stana i drugih prostorija, obavljena bez naredbe i bez prisustva dva punoletna građanina kao svedoka, a okrivljeni nije poučen o pravu na branioca, odnosno da branilac može prisustvovati pretresanju, posebno imajući u vidu da iz spisa predmeta ne proizilazi gde je okrivljeni bio za vreme obavljanja te radnje. Takođe, zahtevom branilac ukazuje da u potvrdi o ulasku u stan, nije uneta pouka o pravu na branioca i da istu nije potpisao okrivljeni, već BB, koja nije držalac stana ni pomoćnog objekta u kome je vršeno pretresanje. Nadalje, branilac ističe da je zapisnik o saslušanju okrivljenog pred PS Aranđelovac, nezakonit dokaz, jer isti ni tada nije poučen o pravu na branioca, te navodi da je pribavljanju navedenih dokaza prethodilo mučenje okrivljenog u policijskoj stanici, o čemu svedoči dostavljena medicinska dokumentacija, pa je tako i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog pribavljena na nezakonit način i to primenom torture i mučenja okrivljenog u PS Aranđelovac. Kako prema stavu branioca, nije postojao pravni osnov za postupanje policije odnosno za pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog, samim tim predmetni zapisnik o pretresanju, kao i svi drugi dokazi koji su iz tog pretresanja proizašli, predstavljaju nezakonite dokaze, koje je trebalo izdvojiti iz spisa. U vezi sa navedenim, branilac u zahtevu navodi da su dokazi na koje se zatevom ukazuje, nezakoniti i iz razloga što u toku postupka nije združen Kppr spis, iako je takav nalog dat pisarnici na zapisniku o glavnom pretresu od 10.07.2023. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su neosnovani, iz sledećih razloga:

Pretres stana i drugih prostorija okrivljenog AA, u selu ..., Opština Aranđelovac, obavljen je dana 13.02.2020. godine, od strane policijskih službenika PS Aranđelovac, koji su postupali po prijavi slučaja nasilja u porodici, uz saglasnost BB, supruge okrivljenog, dakle člana porodice, koja prema odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ima svojstvo jednog od držalaca stana i drugih prostorija. Ovo je konstatovano u potvrdi o ulasku u stan i druge prostorije PS Aranđelovac od 13.02.2020. godine, koju je potpisala BB, bez primedbi, kao i u izveštaju o izvršenom pretresanju stana bez naredbe PS Aranđelovac Ku broj 295/20 od 13.02.2020. godine, koji je naslovljen sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Aranđelovcu.

Odredbom člana 158. stav 1.tačka 1) ZKP, koja je kao osnov pretresanja označena u svim pomenutim ispravama, je propisano da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno, bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Shodno tome, a kako je pretres stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju, izvršen uz saglasnost držaoca stana, što je uslov primene člana 158. stav 1.tačka 1) ZKP, a držalac je bez primedbi potpisao zapisnik, a o čemu je saglasno članu 160. ZKP obavešten sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Aranđelovcu, to je po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnja pretresanja preduzeta u skladu sa odredbom člana 158. ZKP.

Pri tome, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane i navode zahteva u delu u kome se navodi da je povređena odredba člana 156. stav 2. ZKP, iz razloga što okrivljeni prilikom pretresa stana nije poučen o pravu da uzme branioca, koji ima pravo da prisustvuje dokaznoj radnji, stavlja predloge i prigovore na izvedenu radnju, s obzirom da je pretresanje izvršeno u skladu sa odredbom člana 158. ZKP, dok se primena odredbe člana 156. stav 2.ZKP vezuje za radnju pretresanja na osnovu naredbe. Pri tome, ni držalac stana nije zahtevao prisustvo branioca u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu da je, po oceni ovog suda, pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu na zakonit način, to su samim tim i dokazi koji su proistekli iz navedene dokazne radnje zakoniti dokazi.

Naime, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 13.02.2020. godine, koju je okrivljeni potpisao bez primedbi, sačinjena je u svemu u skladu sa odredbama člana 147., 150. i 286. ZKP, te ista ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, kako po svojoj sadržini, tako ni po načinu pribavljanja. Pri tome, navodi branioca kojima se osporava potpis branioca na predmetnoj potvrdi, nisu od uticaja na zakonitost navedene potvrde, imajući u vidu da potpis okrivljenog na potvrdi nije neophodan, tim pre, što lice koje je navedeno u potvrdi kao lice od koga se oduzimaju stvari istu može i da odbije da potpiše, pri čemu sam potpis na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, ne predstavlja izjavu okrivljenog o predaji stvari - predmeta koje ima u pritežanju, niti priznanje o izvršenom krivičnom delu, već dokaz - potvrdu, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti.

Pored ovoga, po nalaženju Vrhovnog suda, a kako su u konkretnom slučaju radnici policije postupali u skladu sa ovlašćenjima propisanim članom 286. ZKP koji, između ostalog, propisuje i dužnost policije da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, otkriju i obezbede tragove krivičnog dela i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, o kojim preduzetim radnjama je sastavljen izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta MUP RS, DP, PU Kragujevac, PS Aranđelovac, broj KT 206-73/2020 od 19.02.2020. godine, koji ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama ZKP i nasuprot navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz, koji se može koristiti u krivičnom postupku, pri čemu okolnost da je u istom, navedeno da je sačinjen nekoliko dana nakon izvršenog pretresa, nije od uticaja na njegovu zakonitost.

Po oceni Vrhovnog suda, navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zapisnik o saslušanju okrivljenog pred PS Aranđelovac od 13.02.2020. godine, nezakonit dokaz, jer okrivljeni tom prilikom nije poučen o pravu na branioca, su bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanih presuda, imajući u vidu da izvođenje dokaza čitanjem navedenog zapisnika, nije ni predloženo, niti takav zapisnik postoji u spisima, pa samim tim nije ni mogao biti pročitan od strane prvostepenog suda u dokaznom postupku.

I navodi branioca kojima se ističe da su dokazi nezakoniti jer u toku postupka nije združen Kppr spis, iako je takav nalog, ukoliko ih ima, dat pisarnici na zapisniku o glavnom pretresu od 10.07.2023. godine, su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanih presuda, imajući u vidu da je pretresanje obavljeno bez naredbe, a na osnovu potvrde o ulasku u stan i druge prostorije uz saglasnost držaoca stana.

Vrhovni sud je kao neosnovane ocenio i navode branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pribavljanju dokaza, na koje kao nezakonite ukazuje branilac u podnetom zahtevu, prethodilo mučenje okrivljenog od strane policijskih službenika PS Aranđelovac i primena nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, odnosno sile, pretnje i prinude prema okrivljenom, čemu u prilog govori medicinska dokumentacija o zadobijenim povredama. Naime, po oceni Vrhovnog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka ne proizilazi osnovanost ovih navoda, a dostavljena medicinska dokumentacija, se ne može dovesti u vezu sa navodnim mučenjem okrivljenog od strane policijskih službenika, imajući u vidu da su lekarski izveštaji sačinjeni dana 16. i 18.02.2020. godine, dakle nekoliko dana nakon preduzimanja službenih radnji policijskih službenika - pretresanja stana i drugih prostorija okrivljenog i sačinjavanja potvrde o oduzetim predmetima. Pri tome iz spisa proizilazi da je okrivljeni potvrdu o oduzetim predmetima potpisao bez primedbi dana 13.02.2020. godine, a tokom celog krivičnog postupka je negirao izvršenje krivičnog dela i branio se na način na koji smatra da je najpovoljniji za njega, pri čemu, okrivljeni i branilac tokom redovnog i žalbenog postupka, nisu dostavili relevantne dokaze da je u postupku unutrašnje kontrole utvrđeno da je prema okrivljenom primenjena sila koja se može dovesti u vezu sa predmetnim događajem, kako su to pravilno našli i nižestepeni sudovi. Ovo posebno kada se ima u vidu da je okrivljeni u ovom postupku prvi put saslušan više od 7 meseci nakon kritičnog događaja, na zapisniku sačinjenom pred javnim tužiocem dana 30.09.2020. godine, koji je korišćen u predmetnom krivičnom postupku.

Dakle, imajući u vidu sve napred navedeno, navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ističe da je prilikom donošenja pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, te nadalje navodi da su u obrazloženju presude navedeni brojevi potvrda o privremeno oduzetim predmetima pod drugim brojem i pod drugim datumom, pa je nejasno na koga se te potvrde odnose. Po oceni Vrhovnog suda, ovi navodi branioca predstavljaju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede branilac i navodi kao razlog podnošenja zahteva.

Ostalim navodima zahteva branilac osporava okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom odmeravanja novčane kazne okrivljenom, uz isticanje da je u tu svrhu, morao da pribavi podatke o primanjima okrivljenog, iznoseći sopstveni stav, da bi plaćanje novčane kazne na koju je osuđen, okrivljenom ugrozilo egzistenciju. Po oceni Vrhovnog suda, ovi navodi predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu navodi, da sud prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, nije imao u vidu da je okrivljeni socijalni slučaj, zbog čega je morao biti oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, čime ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, kako bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković