Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 680/21 od 12.10.2021. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Siniše Gomirca, i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 126/20 od 11.06.2021. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na tog okrivljenog, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Sinišu Gomirca za krivično delo ubistvo u pokušaju u pomaganju iz člana 113. u vezi člana 30. i 35. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 01.02.2020. godine, pa do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalba branioca okrivljenog Siniše Gomirca u preostalom delu, kao i žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, branioca okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Urošev, i okrivljenog Dimitrija Pavlovića lično, odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 126/20 od 11.06.2021. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Uroševa, advokat Dragana Damjanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 16. stav 1, člana 152. stav 3., člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3), člana 447. stav 2. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, te preinači pobijane presude tako da okrivljene oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu;

- branilac okrivljenog Siniše Gomirca, advokat Dragan Čolić, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji kao osnovan, tako da se pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe za izvršenje krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 33. i 35. Krivičnog zakonika ili da se iste ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, kao i da izvršenje presude u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Uroševa, advokata Dragane Damjanović u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Siniše Gomirca, advokata Dragana Čolića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su neosnovani dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno jer nemaju zakonom propisan sadržaj.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Urošev, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branilac u podnetom zahtevu, označava video snimke sa nadzornih kamera, budući da je tokom dokaznog postupka pred prvostepenim sudom nesporno utvrđeno da naredba o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka nosi datum 24.01.2020. godine, odnosno datum izdavanja ove naredbe je čak pet dana nakon kritičnog događaja, a osim toga izdata je od strane tužilaštva, a ne suda. Po navodima branioca, kako je pregled i izuzimanje video snimka sa nadzornih kamera vršeno na nezakonit način i na taj način je utvrđeno vozilo koje je kritičnom prilikom prolazilo pored mesta događaja, na osnovu čega je vršen i uviđaj na vozilu, izuzeti su tragovi, vršeno je DNK veštačenje pronađenih tragova na i unutar tog vozila, to proizilazi da su svi ovi dokazi koji su nastali iz nezakonito pribavljenog video snimka posredno prema načinu pribavljanja, nezakoniti.

Branilac okrivljenih je ove navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani pet pasus tri obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Uglješe Uroševa i Dimitrija Pavlovića ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je prvostepenom presudom prekoračena optužba u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenih Uglješe Uroševa i Dimitrija Pavlovića, na koji način je povređen objektivni identitet između presude i optužbe. Po navodima branioca vremenska odrednica izvršenja krivičnog dela predstavlja značajnu činjenicu u kontekstu utvrđivanja činjeničnog stanja i od krucijalnog značaja je za donošenje odluke o postojanju krivične odgovornosti okrivljenih i donošenju zaključka da li su okrivljeni bili u vreme izvršenja krivičnog dela u ulici Momčila Tapavice, preko puta broja ... Samim tim branilac ističe da činjenica da se događaj desio oko 10 časova, a ne oko 10,10 časova, predstavlja upodobljavanje izvedenih dokaza osuđujućoj presudi.

Ovakvi navodi izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanih u otužnom aktu dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ne izlazi iz granica činjeničnog opisa iz optužnog akta, jer iako se u optužnici navodi kao vreme izvršenja krivičnog dela „10,10 časova“ a u presudi navodi „oko 10 časova“, tako se vrši preciziranje vremena koje proizilazi iz izvedenih dokaza, odnosno ovakvom izmenom samo je nakon uvida u video snimke nadzornih kamera vreme upodobljeno utvrđenom činjeničnom stanju, a kako vreme izvršenja nije obeležje ovog krivičnog dela, to ovakvom izmenom nije učinjena povreda objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog Siniše Gomirca u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nema obeležja krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 30. i 35. Krivičnog zakonika (KZ), odnosno nema opisane radnje pomaganja, koja predstavlja umišljajno doprinošenje odnosno omogućavanje jednom ili više lica da izvrše krivično delo, a samo stavljanje na raspolaganje svog putničkog vozila, po navodima branioca, ne predstavlja radnju pomaganja.

Branilac okrivljenog je ove navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani deset pasus tri obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP. Ovo tim pre što o radnji pomaganja u izvršenju krivičnog dela ubistvo u pokušaju ovog okrivljenog govori i ponašanje okrivljenog posle izvršenog krivičnog dela, odnosno naknadna radnja koju je okrivljeni preduzeo time što je okrivljene „obišao okrivljeni Siniša Gomirac kako bi ih obavestio o razvoju događaja...“, te je nesporno da je svojim učešćem prilikom izvršenja krivičnog dela i nakon toga u bitnome doprineo izvršenju ovog krivičnog dela. Shodno tome, navodi u zahtevu da nije dokazano postojanje umišljaja kod okrivljenog Siniše Gomirca ocenjeni su kao neosnovani, jer iz činjeničnog opisa radnje izvršenja (stavljanjem na raspolaganje okrivljenima svog vozila i obaveštavanjem okrivljenih o razvoju događaja nakon izvršenja krivičnog dela) proizilazi umišljajno postupanje okrivljenog, te samim tim ocenjeni su kao neosnovani navodi iz zahteva kojima se ukazuje da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Siniše Gomirca ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona koju numerički označava kao povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali prilikom obrazlaganja istaknute povrede ukazuje da je pogrešna odluka suda u pogledu krivične sankcije i okolnosti koje su cenjene i koje utiču da kazna bude veće ili manja, te suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Takođe, u zahtevu branilac navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva te ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a navodima da je izreka pobijane presude nerazumljiva u pogledu objektivnih elemenata krivičnog dela odnosno protivpravnosti, da nije naveden ni jedan dokaz na osnovu koga bi se sa sigurnošću moglo reći da je činjenje okrivljenog protivno prohibitivnim pravnim normama, niti su dati razlozi u pogledu krivice okrivljenog, nije utvrđeno kada i kog dana je okrivljeni dao na raspolaganje putničko vozilo i kome od okrivljenih je dao vozilo, ili je vozilo dao nekom trećem licu, na kom mestu je predao ili ostavio vozilo i ko je preuzeo navedeno vozilo i zašto je okrivljeni dao vozilo, te da nisu dati ni jasni razlozi na osnovu kojih činjenica je utvrđeno da je okrivljeni preduzeo radnje koje su doprinele izvršenju krivičnog dela, na koji način branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Uroševa, ukazuje se i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna razlozima presude suprotno članu 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer u izreci nije utvrđeno mesto izvršenja krivičnog dela, odnosno navedeno je da su okrivljeni parkirali vozilo u blizini zgrade broj ..., u kojoj prebiva oštećeni AA, a da oštećeni živi u zgradi broj ... iste ulice, što izreku prvostepene presude čini nerazumljivom i protivrečnom razlozima presude. Dalje u zahtevu branilac navodi da sud nije utvrdio u čemu se sastojao prethodni dogovor okrivljenih, niti na koji način i kada je sklopljen između okrivljenih dogovor za izvršenje krivičnog dela, ne analizira iskaze svedoka, a jedini iskaz koji analizira je iskaz svedoka BB iz kog utvrđuje činjenice suprotno iskazu svedoka, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga po navodima branioca okrivljenih Dimitrija Pavlovića i Uglješe Uroševa, nižestepenim presudama učinjene su povrede zakona iz člana 16. stav 1., člana 438. stav 2. tač. 3), člana 447. stav 2. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1., 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 447. stav 2. i 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Siniše Gomirca u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje su zakonom predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknutih povreda ne navodi u čemu se sastoje ove povrede, iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud ocenio da podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezno navođenje u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, s obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić