Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 560/18 od 11.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene AA, advokata Stevana Jakovljevića i žalba branioca okrivljene AA, advokata Vitomira Dragića i presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 1661/10 od 11.05.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA, advokat Ilija Popović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljene AA, advokat Vitomir Dragić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

-da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ilije Popovića neosnovan, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Vitomira Dragića, neblagovremen.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljene AA, advokat Ilija Popović ukazuje da sud nije bio ovlašćen da menja činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud time što je u izreku pravnosnažne presude naznačio iznos od ''1.470.000,00 dinara'', te uneo reči ''navedenu ponudu sa neistinitom sadržinom broj 207/09 od 07.05.2009. godine, potom uneo reč ''ponuda'' i uneo datum ''21.08.2009. godine'' nije dovelo do prekoračenja optužbe, imajući u vidu da je tako izmenjen činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude zasnovan na činjenicama utvrđenim na glavnom pretresu ostao u granicama činjeničnog osnova optužnog akta, to jest u granicama činjenica i okolnosti na kojima se podneta i dana 25.08.2017. godine izmenjena optužba Osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu Kt 1869/10 zasniva, a iz koje proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene AA, advokata Ilije Popovića da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljene AA, advokat Ilija Popović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da nije utvrđeno svojstvo okrivljene AA kao odgovornog lica, te da se ponuda br. 207/09 od 07.05.2009. godine ne može smatrati službenom ispravom, stajući na pravno stanovište da se u radnjama okrivljene stiču zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljena AA postupala u svojstvu odgovornog lica – direktora VV sa sedištem u ... obzirom da je ista ponudu broj 207/09 od 07.05.2009. godine čiji je izdavalac preduzeće VV iz ... potpisala u donjem levom uglu kao odgovorno lice firme VV, odnosno direktor ove firme a na mestu njenog potpisa stavljen je i pečat ove firme a koji potpis je okrivljena potvrdila za svoj, a predmetna isprava – ponuda 207/09 od 07.05.2009. godine i na osnovu nje sačinjena faktura br. 0004 sa pozivom na broj 4-924 od 21.08.2009. godine za nabavku mašine za proizvodnju nekonzervisanog testa u vrednosti od 1.470.000,00 dinara svakako predstavlja službenu ispravu koju je okrivljena overila svojim potpisom i pečatom društva obzirom da je navedena ponuda sa neistinitom sadržinom broj 207/09 od 07.05.2009. godine upotrebljena od strane okrivljene BB koja je uz zahtev za odobrenje ''Start UP'' kredita za preduzetnike pod brojem 1450 od 18.05.2009. godine predala fondu tu ponudu kao i ostala potrebna dokumenta, po kojem je okrivljenoj BB odobren kredit po ugovoru o dugoročnom kreditu br. 16803 od 21.07.2009. godine, iako je znala da predmetna mašina neće biti kupljena, već da će novac biti podignut u gotovini.

Iz navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljena AA oglašena krivom, a ne zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ na koju pravnu kvalifikaciju se zahtevom branioca ukazuje, zbog čega je i razmatranje pitanja zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ i s tim u vezi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP bespredmetno.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljene AA, advokata Ilije Popovića da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima da je u izreci pravnosnažne presude navedena ponuda broj 207/09 od 07.05.2009. godine i na osnovu nje sačinjena faktura broj 0004 od 21.08.2009. godine, a koja faktura u obrazloženju pravnosnažne presude nije navedena, što je, po stavu branioca okrivljene, advokata Ilije Popovića imalo za posledicu apsolutnu kontradiktornost između presude i obrazloženja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog u okviru povrede taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev branioca okrivljene AA, advokata Vitomira Dragića, neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3) i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Kako se iz spisa predmeta i to povratnice utvrđuje da je okrivljenoj AA pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu Kž1 560/18 od 11.10.2018. godine dostavljena dana 08.11.2018. godine, a da je ista, putem svog branioca advokata Vitomira Dragića zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred označenih pravnosnažnih presuda podnela dana 12.12.2018. godine preporučenom pošiljkom RE 393074987 RS, to je ovaj sud našao da shodno citiranoj sadržini odredbe člana 485. stav 4. ZKP predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne presude, zbog čega je isti ocenjen kao neblagovremen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. u vezi člana 485. stav 4. ZKP i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić