Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Milena Jeftić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da isti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da u izreci presude nije navedena svest o protivpravnosti, kao bitan element krivičnog dela, pa je okrivljeni, prema stavu branioca, oglašen krivim zbog dela koje po zakonu nije krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja, dok teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. postoji ako delo iz stava 1. učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, a iz stava 3. ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA oglašen je krivim da je u vreme i mestu označenom u izreci presude „...u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svog dela, sa umišljajem, zajedno sa još jednim licem, izvršio krivično delo kao službeno lice – policijski službenik.... zloupotrebom svog službenog položaja i ovlašćenja tako što je oštećenom.... protivpravno oduzeo slobodu kretanja na svirep način.... pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje...“, na način opisan u izreci pravnosnažne presude.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog, datom u izreci pravnosnažne presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode u saizvršilaštvu iz člana 132. stav 3 u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim tom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se tiču svesti i volje okrivljenog za izvršenje dela, uključujući i svest o zabranjenosti dela – protivpravnosti.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u daljem obrazloženju povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ukazuje na protivrečnosti između izreke prvostepene i drugostepene presude u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju ističe kao razlog podnošenja zahteva, te nadalje ukazuje i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva (član 438. stav 1. tačka 11) ZKP), jer ne sadrži jasne navode o tome koja ovlašćenja je okrivljeni kao policijski službenik, imao.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, nije razmatrao.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nadalje navodi da je na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer su nižestepeni sudovi kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenili upornost u izvršenju krivičnog dela, koja okolnost, prema navodima branioca, predstavlja obeležje predmetnog krivičnog dela i nije mogla biti uzeta u obzir i kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, shodno odredbi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Prema stanju u spisima, prilikom donošenja odluke o kazni, kao otežavajuća okolnost, nisu cenjene okolnosti koja predstavljaju zakonsko obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, već su cenjene okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje su od uticaja na odmeravanje kazne, a koje ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju. Upornost u izvršenju krivičnog dela – okolnost na koju se poziva branilac u podnetom zahtevu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavlja radnju izvršenja tog krivičnog dela niti njegovo obeležje. Pri tome ovu okolnost prvostepeni sud je uzeo u obzir prilikom donošenja svoje odluke, čime nije povređena odredba člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika.

Samim tim, pobijanom pravnosnažnom presudom, u ovom delu, nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Obrazlažući nadalje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je sud pogrešno okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio „njegovu raniju osuđivanost“ za dva krivična dela iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 2) KZ nastupila zakonska rehabilitacija i stekli su se uslovi za brisanje izrečene uslovne osude iz kaznene evidencije.

Navodi branioca, po nalaženju ovoga suda predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP, jer se radi o utvrđivanju činjenica o ispunjenosti uslova za zakonsku rehabilitaciju, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, zbog čega Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, nije razmatrao.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, dok ostalim navodima zahteva, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, osporavajući kako postojanje namere okrivljenog da oštećenog protivpravno liši slobode, tako i svireposti u postupanju ovog okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela, što predstavlja povredu člana 440. ZKP. Pored toga, branilac ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju presude nije dao razloge zbog čega je odbijen dokazni predlog odbrane da se ispita lice koje je učestvovalo u tuči sa oštećenim, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povreda člana 440. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se ova povreda zakona konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje navoda zahteva u tom delu koji u smislu člana 484. ZKP, nema propisan sadržaj, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić