Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 561/18 od 02.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Zorana Markovića i AA, advokata Borivoja Borovića i advokata Đorđa Gačevića i žalba Osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu, a presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 74/18 od 30.04.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Markovića, advokat Nemanja Vasiljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenom Zoranu Markoviću izrekne kaznu zatvora u kraćem trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, s obzirom da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 266. stav 1. KZ, već bi se prema stavu branioca, eventualno moglo raditi o privrednom prestupu iz člana 88. stav 1. ili 3. Zakona o upravljanju otpadom.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 266. stav 1. KZ propisano je da ko protivno propisima, unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne otpatke, ili ko prevozi, prerađuje, odlaže, sakuplja ili skladišti takve materije ili otpatke, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Obrenovcu, koja je u svemu potvrđena pobijanom drugostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u uračunljivom stanju, protivno propisima i to članu 33. stav 1. tačka 1) Zakona o upravljanju otpadom, po kome odlaganje otpada može vršiti privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost odlaganja otpada u skladu sa zakonom i članom 59. stav 1. istog zakona po kome se za obavljanje jedne ili više delatnosti upravljanja otpadom pribavljaju dozvole, i članu 44. stav 4. istog zakona, po kome se prilikom odlaganja, opasan otpad pakuje i obeležava na način koji obezbeđuje sigurnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa međunarodnim i harmonizovanim srpskim standardima, odlagao opasne materije i otpatke, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, postupajući na način bliže opisan u izreci navedene presude, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je u uračunljivom stanju, protivno propisima, odlagao opasne materije i otpatke, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da su razlozi pobijanih presuda u pogledu odlučnih činjenica, protivrečni izreci.

Takođe, u zahtevu branilac ukazuje i da sud u konkretnom slučaju nije na pravilan način odmerio kaznu okrivljenom, jer olakšavajuće okolnosti nije cenio uopšte ili ih je pogrešno cenio, dok je jedinu otežavajuću okolnost – raniju osuđivanost okrivljenog, naročito cenio, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povedu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 441. stav 1. ZKP na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Markovića, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić