Istom presudom žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu i preostalom delu žalba branioca okrivljenog su odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Karaljevu K 15/21 od 18.05.2021. godine, u nepreinačenom delu, u stavu drugom izreke, potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 539/21 od 05.10.2021. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Sakić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Sakić u podnetom zahtevu ističe da je Apelacioni sud u Kragujevcu, nakon održanog pretresa, okrivljenog oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ i u činjenični opis presude dodao reči „u velikoj količini“ što nije navedeno u optužnici ovlašćenog tužioca i na taj način je uvećao kriminalnu količinu u odnosu na onu koja je sadržana u optužbi Višeg javnog tužioca u Kraljevu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kto 4/20 od 19.02.2020. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA.

Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju optužbom je okrivljenom stavljeno na teret da je kritičnom prilikom „ neovlašćeno radi prodaje držao, 196 tableta opojne droge ekstazi“, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a pobijanom presudom je oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, tako što je konkretnom prilikom neovlašćeno držao u velikoj količini opojnu drogu i to 196 tableta ekstazija.

Kada se ima u vidu da sud nije vezan pravnom ocenom krivičnog dela iz optužbe a da je okrivljeni oglašen krivim za neovlašćeno držanje iste količine opojne droge koja mu je optužnim aktom stavljena na teret, tada označavanje u presudi da se radi o velikoj količini opojne droge (što je faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju) i izostavljanjem navoda optuženja da je opojna droga neovlašćeno držana radi prodaje, nije narušen objektivni identitet optužbe i presude jer takvim postupkom sud nije prešao granice činjeničnog osnova optužnice. Ovo stoga što je činjenični osnov optužbe – neovlašćeno držanje 196 tableta opojne droge ekstazi, pa u situaciji kao što je u konretnom slučaju kada sud nađe da ta količna opojne droge nije namenjena prodaji već da se radi o velikoj količini opojne droge, sud je ovlašćen da držeći se već utvrđenog činjeničnog osnova optužbe izvrši navedenu činjeničnu izmenu kao i izmenu pravne ocene dela u korist okrivljenog (lakše krivično delo) i time ne postupa suprotno odredbi člana 420. ZKP.

Imajući u vidu napred navedeno to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. Međutim, da li je navedena povreda zakona učinjena ili nije procenjuje se u odnosu na izreku pravnosnažne presude koja se pobija zahtevom, a ne u odnosu na njeno obrazloženje, kako to branilac u zahtevu navodi i na koji način suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog napada razloge pravnosnažne presude i time ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a takođe osporava i činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom navodeći da okrivljeni nije preuzeo ranac sa ekstazijem, niti je držao ekstazi, već je ranac sve vreme nosila BB. Navedne povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Sakića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić