Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Jovica Kovačević, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini pobijanu prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ ili da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu na štetu okrivljenog. Naime, po stavu branioca okrivljenog, optužba je prekoračena iz razloga jer je sud u izreci prvostepene presude izostavio navode optužnog akta javnog tužioca koji su okrivljenom stavljeni na teret i to „da se u rubrici podnosilac zahteva potpisao imenom BB iako nije imao ovlašćenje BB da to učini“, a što je po braniocu suština radnje pravljenja lažne isprave, te umesto tih navoda dodao navode koji okrivljenom nisu stavljeni na teret i to „iako je znao da BB nije potpisao ovaj zahtev, niti ga je on potpisao kao njegov punomoćnik“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen - krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, s tim što je prvostepeni sud u presudi navedenom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog, obzirom da navodi optužbe javnog tužioca da se okrivljeni „u rubrici podnosilac zahteva potpisao imenom BB iako nije imao ovlašćenje BB da to učini“, a koje navode je prvostepeni sud izostavio u izreci presude, po oceni ovoga suda, u sebi svakako sadrže i okolnost da je okrivljeni samim tim i znao da BB nije potpisao navedeni zahtev, pa zbog toga unošenjem u izreku presude navoda vezano za ovu okolnost, umesto napred citiranih izostavljenih navoda optužnog akta, sud nije prekoračio optužbu na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, iz razloga jer nedostaje objektivno zakonsko obeležje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. Naime, kako sporni obrazac zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti, po stavu branioca okrivljenog, ne predstavlja ispravu u smislu odredbe člana 112. stav 26. KZ, iz razloga jer isti kao tipski obrazac - formular RGZ SKN, koji se nalazi u svim prijemnim šalterima RGZ SKN, sam po sebi nije podoban, niti je bilo kojim propisom određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, to stoga sporni obrazac navedenog zahteva ne može biti objekat radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Odredbom člana 112. stav 26. KZ („Službeni glasnik RS, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, koji se primenjuje od dana 01.01.2013. godine) je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu člana 112. stav 26. KZ, kojom je bliže određen pojam isprave, te da zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose i to u konkretnom slučaju kao dokaz činjenice da BB kao podnosilac istog zahteva brisanje zabeležbe privremene mere zabrana otuđenja i opterećenja na parceli broj .. KO ... prvi deo 3 u katastru nepokretnosti, a koja činjenica ima značaj za pravne odnose budući da je po navedenom zahtevu podnetom katastru nepokretnosti od strane nadležnog državnog organa izvršeno brisanje upisane zabeležbe, to se, dakle, navedeni zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti shodno odredbi člana 112. člana 26. KZ može smatrati ispravom.

Osnovni oblik krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, koji se primenjuje od dana 01.01.2013. godine) čini lice koje napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili koje lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirani zakonski opis bića krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „.... napravio lažnu ispravu - zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti, u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava, tako što je na obrascu zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti uneo podatak da je podnosilac zahteva BB, te da isti zahteva brisanje zabeležbe privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja na parceli broj .. KO ... prvi deo 3, iako je znao da BB nije potpisao ovaj zahtev ...., pa je ovako načinjenu lažnu ispravu – zahtev predao za sada NN licu kako bi ga isti predao u katastar nepokretnosti što je od strane NN lica i učinjeno dana 12.12.2016. godine ....“, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret i za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, tako da se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da sud sumnju u pogledu činjenice ko je potpisao predmetni zahtev, a od koje činjenice po braniocu zavisi postojanje objektivnog obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ koje je stavljeno na teret okrivljenom, u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije rešio u korist okrivljenog i oslobodio ga od optužbe za navedeno krivično delo, već je rešio na njegovu štetu, pa imajući u vidu da povreda odredbe člana 16. stav 5. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni svi ostali navodi branioca okrivljenog u vezi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kojima se ističe da se u konkretnom slučaju ne radi o lažnoj ispravi pošto iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni u spornom zahtevu za provođenje promene u katastru nepokretnosti samo popunio istinite podatke, a iz razloga jer ovi navodi branioca okrivljenog u suštini predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jovice Kovačevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić