Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 586/21 od 13.10.2021. godine, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 204/2020 od 12.03.2021. godine preinačena, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je apelacioni sud okrivljenog AA, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je izrekom prvostepene presude oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru počev od 24.12.2019. godine do 21.04.2020. godine, okrivljenog VV, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je izrekom prvostepene presude oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.12.2019. godine do 21.04.2020. godine, a okrivljenog BB, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je izrekom prvostepene presude oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno na zadržavanju od 24.12.2019. godine do 26.12.2019. godine, dok su u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i žalbe branioca okrivljenog AA, branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog VV odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Julijana Vilotić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će preinačiti odluku o krivičnoj sankciji i prema okrivljenom AA utvrditi blažu sankciju i po vrsti i po meri srazmerno težini učinjenog dela i svim okolnostima koje opravdavaju izricanje blaže kazne za učinioca;

- branilac okrivljenog BB – advokat Mirjana Rašković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 586/21 od 13.10.2021. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili istu preinači tako što će odbiti žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br. 204/2020 od 12.03.2021. godine;

- branilac okrivljenog VV – advokat Aleksandar Lazić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine odluku donetu u drugostepenom postupku i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili istu preinači tako što će odbiti žalbu Višeg javnog tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Mirjane Rašković je neosnovan,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Julijane Vilotić je nedozvoljen,

- zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Aleksandra Lazića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog BB – advokat Mirjana Rašković, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP. Međutim, obrazlažući označenu povredu zakona, branilac u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP. Naime, u zahtevu se navodi da su na prvostepenu presudu Višeg sud u Beogradu K 204/20 od 12.03.2021. godine (okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda), žalbu izjavili branilac i javni tužilac, a da je javni tužilac u žalbi predložio da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu Višeg suda u Beogradu i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Dalje se navodi da je žalba Višeg javnog tužioca usmerena na sve okrivljene, osim na okrivljenog BB, jer u istoj žalilac (Viši javni tužilac) obrazlaže da je sud za ostale okrivljene pogrešno utvrdio činjenično stanje, da je pogrešno kvalifikovao njihove radnje, te sledi žalbeni predlog da se prvostepena presuda ukine, a ne da se preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako da konstatacija tužilaštva u žalbi koja glasi: „s obzirom na to kako je postavljena pravna kvalifikacija od strane tužilaštva, smatramo da krivične sankcije izrečene okrivljenima nisu odgovarajuće.“, po stavu odbrane, nije ni zahtev, ni predlog za preinačenje presude. Na opisani način, presuda Apelacionog suda u Beogradu je direktno protivna odredbi člana 453. ZKP. U zahtevu se navodi i da, imajući u vidu sadržinu žalbe ovlašćenog tužioca, te njegov žalbeni predlog, odbrana smatra da je Apelacioni sud u Beogradu odlučujući po žalbi tužioca, koja se suštinski ne odnosi na okrivljenog BB postupio protivno citiranoj odredbi ZKP, jer je presudu izmenio na štetu okrivljenog iako u odnosu na njega i nije bilo žalbe Višeg javnog tužioca.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Mirjane Rašković, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Dakle, navedena povreda postoji ukoliko je presuda izmenjena tako što je okrivljeni oglašen krivim za teže krivično delo ili na strožu krivičnu sankciju, ali samo pod uslovom, ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.

Nesporno je, da je u postupku po redovnom pravnom leku apelacioni sud preinačio odluku o kazni okrivljenom BB i okrivljenog osudio na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, ali kako je takvu odluku drugostepeni sud doneo po prethodno podnetim žalbama, pored ostalog i ovlašćenog javnog tužioca zbog odluke o krivičnoj sankciji, to je takva odluka doneta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Naime, osnovni uslov za primenu zabrane reformatio in peus predstavlja postojanje žalbe samo u korist okrivljenog izjavljene bilo od strane optuženog, bilo od strane lica koja se mogu žaliti u njegovu korist, a što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Imajući u vidu da je okrivljeni BB prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu K 204/20 od 12.03.2021. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i da mu je izrečena uslovna osuda, te da je javni tužilac, odnosno ovlašćeni tužilac u konkretnom predmetu, u svojoj žalbi prvostpenu presudu pobijao i zbog odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na sve okrivljene, to je apelacioni sud, bio ovlašćen i da izmeni odluku o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog BB.

Kako je žalba javnog tužioca u sebi sadržala žalbeni navod u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na sve okrivljene, to drugostepeni sud, osudom okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, nije povredio zabranu preinačenja na gore, propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer se prilikom presuđenja kretao u granicama označenog žalbenog predloga javnog tužioca.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Pri tome, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se branilac okrivljenog BB upušta u ocenu navoda iz obrazloženja žalbe Višeg javnog tužioca, po stavu ovog suda, a imajući u vidu da postoji žalba tužilačke strane koja je opredeljena u pogledu odluke o kazni i protiv svih okrivljenih, ne predstavlja povredu zakona iz člana 453. ZKP, već bi evetnualno mogla predstavljati povredu zakona iz člana 451. ZKP, a koja povreda, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

U preostalom delu branilac okrivljenog BB – advokat Mirjana Rašković ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu, imajući u vidu činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, a koja povreda, takođe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Julijane Vilotić je nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV je nedozvoljen i nema zakonom propisani sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA – advokat Julijana Vilotić u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona, koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da je nepravedna odluka o kazni, da je okrivljeni AA i pored svih olakšavajućih okolnosti osuđen na 10 meseci zatvora za držanje 20 grama marihuane za sopstvenu upotrebu, a što je po stavu odbrane, drakonski, neprimereno i nesvrsishodno, na koji način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog AA ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ukazuje i branilac okrivljenog VV – advokat Aleksandar Lazić, navodima da sud prilikom odmeravanja kazne nije pravilno primenio zakon, da olakšavajuće okolnosti drugostepeni sud za razliku od prvostepenog suda nije cenio ni u minimalnoj meri, da je gotovo nemoguće da drugostepeni sud, koji nije imao bilo kakav uvid u ličnost okrivljenog, njegovo držanje pred sudom, izrekne kaznu u trostrukom trajanju u odnosu na prvobitno izrečene kazne od strane prvostepenog suda. Pored iznetog, branilac okrivljenog VV – advokat Aleksandar Lazić u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti iznosi i sopstvenu ocenu dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, a vezano za postojanje krivičnog dela iz člana 246a stav 2. ZKP, za koje je okrivljeni VV oglašen krivim, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog VV u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 451. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 441. stav 1. i člana 451. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, to je zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Julijane Vilotić u celosti nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Aleksandra Lazića u napred navedenom delu.

Branilac okrivljenog VV – advokat Aleksandar Lazić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je pobijanim presudama došlo do povrede ustavnog načela o pravu na pravično suđenje, jer okrivljenima nije data mogućnost da u postupku instancione kontrole traže ispitivanje pravilnosti preinačujuće presude donete na njihovu štetu.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog VV – advokat Aleksandar Lazić, nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, u smislu člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                               Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić