Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.297/16 od 22.12.2016. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Subotici, presuda Višeg suda u Subotici 8K br.16/15 od 14.12.2015. godine, preinačena je tako što su okrivljeni Đovanaj Fatmir, Judita Manić i Dogan Tapkiran oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a okrivljeni Dogan Tapkiran i za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Za navedena krivična dela, okrivljeni su osuđeni, i to okrivljeni Đovanaj Fatmir na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2013. godine do 19.05.2014. godine, okrivljena Judita Manić na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2013. godine do 08.04.2014. godine, a okrivljeni Dogan Tapkiran, pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne, i to za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ kazna zatvora u trajanju od pet godina, a za krivično delo iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, na osnovu člana 60. KZ osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2013. godine od 19.05.2014. godine.

Istom presudom na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenih je oduzeta opojna droga kanabis – marihuana ukupne težine 18.726,92 grama, na osnovu člana 87. KZ od okrivljene Judite Manić oduzeto je putničko vozilo marke „...“ tipa „...“ registarskog broja ... koje je korišćeno za izvršenje krivičnog dela, a na osnovu člana 88. KZ prema okrivljenom Doganu Tapkiranu izrečena je mera proterivanja stranca iz zemlje za vreme od 10 godina.

Istovremeno, od okrivljenih Đovanaj Fatmira i Dogana Tapkirana oduzeti su mobilni telefoni bliže opisani u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 258. ZKP, oštećeni AA, BB i VV su radi ostarivanja imovinskog pravnog zahteva upućeni na parnicu, a okrivljeni su na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezani da plate troškove krivičnog postupka i paušal u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, čija će visina biti određena posebnim rešenjem prvostepenog suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br.13/17 od 21.06.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenih Đovanaj Fatmira, Judite Manić i Dogana Tapkirana, presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.297/16 od 22.12.2016. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika okrivljeni Đovani Fatmir osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2013. godine, do 19.05.2014. godine, a okrivljena Judita Manić na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2013. godine do 08.04.2014. godine, dok je u odnosu na okrivljenog Dogana Tapkirana, ista presuda preinačena samo u odnosu na meru bezbednosti tako što je prema ovom okrivljenom izrečena mera bezbednosti proterivanje stranca iz zemlje za vreme od pet godina, koja se računa od pravnosnažnosti presude, dok se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Istovremeno, žalbe branioca okrivljenih Đovanaj Fatmira, Judite Manić i Dogana Tapkirana u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Subotici, odbijene su kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenih Đovanaj Fatmira, Judite Manić i Dogana Tapkirana – advokat Biserka Krpić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.297/16 od 22.12.2016. godine i Kž3 br.13/17 od 21.06.2018. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, te povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br.13/17 od 21.06.2018. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – na iskazima saslušanih službenih lica PU Subotica GG, BB, VV, AA i DD, koji prema navodima zahteva nisu imali naredbu za praćanje okrivljenih.

Istu povredu zakona branilac okrivljenih isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a sud trećeg stepena je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 5, poslednji stav, i strani 6, prvi stav obrazloženja presude naveo dovoljne i jasne razloge zbog čega nalazi da se drugostepena presuda ne zasniva na nezakonitim dokazima, obzirom da su se svedoci - pripadnici policije izjašnjavali jedino o svojim neposrednim opažanjima i tako stečenim saznanjima, pri čemu je njihovo postupanje u svojstvu službenih lica bilo zasnovano na odbrani člana 286. ZKP. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u izreci presude kao radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela samo u odnosu na Juditu Manić navedena radnja izvršenja prenosa opojne droge, a u odnosu na ostale okrivljene da su preduzeli radnje nabavke i prevoza opojne droge, i pored toga što je sud morao tačno da nabroji šta čini radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela za svakog od okrivljenih, kao i da okrivljeni Đovanaj Fatmir i Tapkiran Dogan nisu imali svest da je droga nabavljena, niti su imali nameru da opojnu drogu prevezu radi dalje prodaje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu neosnovano ukazuje na navedenu povredu krivičnog zakona, obzirom da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da su okrivljeni Đovanaj Fatmir i Dogan Tapkiran sredinom novembra meseca 2013. godine, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, po prethodnom dogovoru, radi prodaje nabavili, držali i prenosili opojnu drogu kanabis – marihuanu, te da su dana 12.11.2013. godine opojnu drogu dopremili u Suboticu, kao i da se okrivljeni Đovanaj Fatmir sa okrivljenom Juditom Manić dogovorio da za novčani iznos od 300 evra preveze vozilo subotičkih registarskih oznaka u kome se nalazila opojna droga u Republiku Mađarsku, gde bi je preuzelo lice „ĐĐ“ te da se ona zatim zajedno sa okrivljenim Dogan Tapkiranom njegovim vozilom vrati do motela „EE“ na ..., gde će joj isplatiti novac za ovu uslugu, te da su se dana 14.11.2013. godine uputili ka graničnom prelazu Horgoš, tako što je okrivljeni Dogan Tapkiran upravljao vozilom švajcarske registarske oznake, ispred „...“ subotičkih registarskih oznaka kojim je upravljala okrivljena Judita Manić, pri čemu je vozilo kojim je upravljala okrivljena Judita Manić zaustavljena na graničnom prelazu i pregledano, te kojom prilikom je u posebno napravljenom „bunkeru“ ispod šasije vozila pronađeno 19 vakumiranih najlonskih paketa u kojima se nalazila opojna droga marihuana.

Iz ovako date izreke jasno proizilazi sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, zbog kojih su okrivljeni Đovanaj Fatmir, Judita Manić i Dogan Tapkiran i oglašeni krivim, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona po pitanju da li je delo zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim krivično delo. Stoga su navodi zahteva u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

U obrazloženju zahteva, branilac okrivljenih navodi da je sud prilikom donošenja odluke prekoračio identitet optužbe, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okriljenima preko branilaca, međutim ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ističe da je izreka presude u protivrečnosti sa razlozima presude i sa stanjem spisa u predmetu, iz kojih navoda proizilazi da branilac u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, zbog koje povrede okrivljenima preko branilaca nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenih u obrazloženju navodi i da je pravnosnažnom presudom „povređeno načelo reformatio in peius“, dakle ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, i odnosu na ovu povredu zakona branilac u obrazloženju ne navodi u čemu se ona sastoji, već s tim u vezi ističe da nema nijednog dokaza o tome da su okrivljeni međusobno komunicirali telefonom i da su vodili razgovor o opojnoj drogi, odnosno o njenoj pripremi, nošenju, posredovanju ili stavljanju u promet, izvodeći zaključak da je pravnosnažnu presudu doneo samo na osnovu indicija, a ne dokaza, pri čemu u odluci „ne daje odlučne razloge u odnosu na odlučne činjenice“.

Izloženim navodima zahteva se po oceni ovoga suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca, zbog povrede zakona, te je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, te na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac nijednom rečju ne navodi u čemu se ove povrede sastoje, pa imajući u vidu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Najzad, u zahtevu se ističe da je pravnosnažnom presudom učinjena i povreda prava okrivljenih na suđenju u razumnom roku i na pravično suđenje, jer im nije dostavljen prevod pravnosnažne presude na nemački jezik. Ovi navodi zahteva nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da u slučaju kada je zahtev zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede nekog prava zajemčenog Ustavom, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP mora biti dostavljena uz zahtev, a u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena, te je zahtev i u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisani sadržaj, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić