Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede odredaba člana 419. stav 2. i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda protivrečne same sebi i datim razlozima, te da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su navedeni su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost pobijanih presuda.

Osim toga, u obrazloženju zahteva se navodi i da Viši sud u Leskovcu u ponovljenom postupku nije postupio po nalogu Apelacionog suda u Nišu vezanom za izvođenje dokaza, a datom u rešenju Kž1 164/18 od 07.03.2018. godine kojim je ukinuta ranija prvostepena presuda, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP. Takođe, u obrazloženju zahteva se navodi i da u toku postupka ni jednim dokazom nije dokazano da je okrivljeni AA neovlašćeno nosio predmetnu pušku koju su pronašli policajci, a što predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 419. stav 2, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 462. stav 3) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Slobodana Kocića ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić