Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 148/10
29.09.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. R.B. i dr. zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 200/10 od 29.4.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 953/09 od 16.10.2009.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 152/10 od 2.3.2010.godine, u sednici veća održanoj 29.9.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 200/10 od 29.4.2010.godine podignut protiv pravnosnažnih rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 953/09 od 16.10.2009. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 152/10 od 2.3.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 953/09 od 16.10.2009.godine, u stavu prvom izreke, odlučeno je da se iz spisa predmeta izdvoje transkripti razgovora ... sačinjeni na osnovu naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri.pov. ... od 29.10.2007.godine, kao i tonski zapis ovih razgovora ...., te da se isti po pravnosnažnosti rešenja izdvoje u poseban omot i predaju istražnom sudiji radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa. Istim rešenjem, u drugom stavu izreke odbijen je kao neosnovan predlog  branilaca za izdvajanja transkripata razgovora okrivljenih sačinjenih na osnovu naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu taksativno navedenih u drugom stavu izreke rešenja, kao i tonski zapisi ovih razgovora .....

            Odlučujući o žalbama Okružnog javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih M.Č. i B.K, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem KžII 152/10 od 2.3.2010. godine u prvom stavu odbio kao neosnovanu žalbu OJT u Novom Sadu, dok je žalbe branilaca izjavljene u odnosu na drugi stav prvostepenog rešenja odbacio kao nedozvoljene.

            Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 200/10 od 29.4.2010.godine, (samo u odnosu na deo odluke o izdvajanju zapisnika) zbog povrede odredaba člana 232. stav 1. tačka 3. i člana 233. stav 3. ZKP i bitne povrede odredaba  krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da se utvrdi da je navedenim rešenjima povređen zakon u korist okrivljenih R.B, M.Č, G.K, M.J. i B. K.

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u prisustvu zamenika Republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, okrivljenih B.K. i M.J. i branilaca adv.S.N, adv.V.B. i adv.A.LJ. i u odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih R.B, M.Č. i G.K, kao i uredno obaveštenih branilaca adv.N.A, adv.D.G, adv.M.G. i adv.M.P, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu  i izjašnjenja prisutnih branilaca, našao:

            Ocenjujući navode zahteva u delu koji se odnosi na povredu odredaba člana 232. i člana 233. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u tom delu neosnovan.

            Ustav Republike Srbije u članu 41. garantuje pravo na privatnost, koje je, u skladu sa članom 8. Evropske konvencije, ljudsko pravo koje se može ograničiti samo na osnovu odluke suda i na određeno vreme, ako je to potrebno za vođenje krivičnog postupka i to na način predviđen zakonom.

            Zakonik o krivičnom postupku je u ranije važećem članu 232. stav 1. (a sada u članu 504 e) predviđao da se može narediti nadzor i snimanje telefonskih razgovora, ako postoje osnovi sumnje da je lice izvršilo krivično delo. Snimanje pre izvršenog krivičnog dela odnosilo bi se na pripremne radnje koje nisu u zoni kažnjivosti.

            U konkretnom slučaju, u optužnici Kt. 106/08 od 28.2.2008.godine, podignutoj protiv okrivljenih R.B, M.Č, G.K, M.J. i B.K. kao vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela naveden je datum 11.12.2007.godine. Naredba Kri.pov. .... kojom je odobrena primena mere iz člana 232. stav 1. ZKP doneta je 29.10.2007.godine, dakle, pre nego što su po navodima optužnice izvršena krivična dela koja su okrivljenima stavljena na teret predmetnom optužnicom.

            Prema tome, naredba Kri.pov. br. ... od 29.10.2007.godine nije izdata u skladu sa odredbom člana 232. ZKP,  pa se transkripti razgovora okrivljenih (razgovori vođeni od 11.12.2007. do 23.12.2007.godine) sačinjeni na osnovu te naredbe, kao i tonski zapisi istih,  ne mogu koristiti kao dokaz u ovom krivičnom postupku, zbog čega su i morali biti izdvojeni iz spisa, kako su to pravilno zaključili prvostepeni i drugostepeni sud.

            Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izdvajanjem iz spisa transkripata razgovora okrivljenih i tonskih zapisa istih, sačinjenih na osnovu naredbe Kri.pov. br. ... od 29.10.2007.godine, nižestepeni sudovi nisu povredili odredbe člana 232. i 233. ZKP, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u tom delu ocenjeni kao neosnovani.

            Ocenjujući navode zahteva u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji navod zahteva da je naredba istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri.pov. ... od 29.10.2007.godine o nadzoru i snimanju telefonskih razgovora okrivljenih doneta na osnovu odredbe člana 232. ZKP, a da se prvostepeni sud, ocenjujući osnovanost zasnovane mere snimanja telefonskih razgovora pozvao na odredbu člana 504 e. stav 1 ZKP, koja nije postojala u momentu donošenja naredbe, odnosno u vreme sprovođenja navedenih mera.

            Međutim, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne čini nejasnim i nerazumljivim prvostepeno rešenje u smislu navoda zahteva, pa sledstveno tome ni drugostepeno rešenje, kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje, s obzirom na to da je odredba člana 504 e. stav 1. ZKP, koja je važila u vreme donošenja prvostepenog rešenja po sadržini identična ranijoj odredbi člana 232. ZKP, koja je važila u vreme donošenja naredbe Kri.pov. ... od 29.10.2007. godine, i u vreme sprovođenja navedenih mera.

            Ocenivši iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti u celini neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 424. ZKP, odlučio  kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                            Predsednik veća

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                  sudija

                                                                                                           Goran Čavlina,s.r.