Optuženi je obavezan da na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara i na ime troškova postupka iznos od 27.000,00 dinara u korist budžetskih sredstava suda u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.4409/13 od 16.10.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.T. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K br.1299/10 od 16.01.2013. godine pa je navedena presuda, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog D.T., advokat V.V.J., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP (člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.T. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.T. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao razlog podnošenja zahteva navedena je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP (člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude) koja je učinjena u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.

Prema tome, povreda koja je predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.T.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.