Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 620/16 od 08.11.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i žalba branioca okrivljenog Andreja Ćosića, izjavljene protiv presude Višeg suda u Novom Sadu K 271/14 od 09.03.2016. godine, a navedena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Andreja Ćosića:

-advokat Milan Latinović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili doneti presudu kojom se optužba odbija, te odredi da se izvršenje izrečene kazne odloži, do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

-advokat Krsto Bobot, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, te odloži izvršenje pravnosnažne presude i obavesti branioca o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Andreja Ćosića, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog Andreja Ćosića, advokat Milan Latinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. U vezi sa istaknutom povredom, branilac navodi da je drugostepeni sud opisane radnje iz izreke prvostepene presude, (koju u tom delu i potvrđuje), podveo pod radnju „proizvodnja opojne droge“, i na taj način prekoračio optužnicu, s obzirom da se u optužnom aktu, ne navodi nijedna radnja koja se može smatrati proizvodnjom opojne droge.

Odredbom člana 409. stav 1. ZKP propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, jasno proizilazi da je delimično stavljena van snage presuda Višeg suda u Novom Sadu K 522/10 od 17.05.2010. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 5025/10 od 21.12.2010. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, te okrivljeni Andrej Ćosić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, onako kako mu je to stavljeno na teret u ponovljenom postupku optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt 49/10 od 10.10.2013. godine, izmenjenom samo u pogledu radnji okrivljenog koje su od značaja za postojanje organizovane kriminalne grupe, to je sud pravilno primenio zakon, odlučivši na opisani način, jer se pravnosnažna presuda upravo odnosi na okrivljenog Andreja Ćosića i krivično delo koje je predmet optužbe sadržane u optužnici, koja je u ponovljenom postupku izmenjena u korist okrivljenog. Pritom, Vrhovni kasacioni sud naglašava, da se ne može smatrati prekoračenjem optužbe, ovlašćenje suda da određenu radnju pravno kvalifikuje u skladu sa zakonom, sve dok se presuda odnosi na predmet optužbe čiji je činjenični opis sadržan u optužnom aktu ovlašćenog tužioca.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Andreja Ćosića, advokata Milana Latinovića, ističe da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branioci okrivljenog, advokat Milan Latinović i advokat Krsto Bobot, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, te da se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, s obzirom da je okrivljeni Andrej Ćosić, pobijanim presudama oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela, povodom koga je, prema navodima zahteva, prethodno već doneta pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 615/16 od 13.07.2016. godine, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva branilaca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, nije povređeno procesno načelo iz člana 4. stav 1. ZKP, člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Predmet ispitivanja zakonitosti po zahtevima branilaca okrivljenog su presude donete u ponavljanju postupka, presuda Višeg suda u Novom Sadu K 271/14 od 09.03.2016. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 620/16 od 08.11.2016. godine, kojima nije odlučivano izričito o zakonskom osnovu za ponavljanje postupka, iz člana 473. stav 1. tačka 4) ZKP, kojom odredbom je propisano da se krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može ponoviti samo u korist okrivljenog, ako je za isto delo više puta suđen.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud naglašava da bi predmet ispitivanja zakonitosti u ovom slučaju po zahtevima branilaca i sa razloga iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u suštini bile pravnosnažno donete presude Višeg suda u Novom Sadu K 522/10 od 17.05.2010. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 5025/10 od 21.12. 2010. godine, koje su ostavljene na snazi, osim u pogledu krivične sankcije, presudama donetim u postupku ponovljenom protiv okrivljenog Andreja Ćosića, sa osnova iz člana 473. stav 1. tačka 7) ZKP.

Razlozi pobijanih presuda da je za ponavljanje krivičnog postupka relevantno stanje stvari u vreme donošenja pravnosnažne presude koja je predmet ispitivanja u ponovljenom postupku, tačni su a u vreme donošenja tih pravnosnažnih presuda nije postojala presuda, ni ova a ni druge presude kojima je okrivljeni oslobođen od optužbe za navedeno krivično delo ili kojima bi predmet optužbe bio rešen na drugi način.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Andreja Ćosića, advokat Milan Latinović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1 KZ, a da ni na koji način u konkretnom slučaju nije utvrđeno da se radi o opojnoj drogi koja je označena u izreci presude, zbog čega branilac smatra da stoga nisu ostvarena zakonom propisana obeležja navedenog krivičnog dela, i da je time učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, po oceni ovog suda, iako branilac formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u ranije donetim pravnosnažnim presudama, a time i ono što se uzima kao utvrđeno u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog Andreja Ćosića, advokat Krsto Bobot, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je činjenično stanje u pogledu vremena boravka okrivljenog Andreja Ćosića na teritoriji Republike Srbije, utvrđeno presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 615/16 od 13.07.2016. godine, za koju branilac smatra da je reč o presuđenoj stvari, različito u odnosu na činjenično stanje utvrđeno u pogledu navedenih okolnosti, u pobijanim presudama, te da je okrivljeni u ovom postupku oglašen krivim za radnje izvršene u periodu, za koji je prethodno pravnosnažno utvrđeno da se nije nalazio u Republici Srbiji.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog, osporava činjenično stanje utvrđeno u ranije donetim pravnosnažnim presudama, a time i ono što se uzima kao utvrđeno u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog, advokata Milana Latinovića i advokata Krste Bobota, u tim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve branilaca okrivljenog odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                       Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić