Branilac okrivljenog Nebojše Stankovića - advokat Goran Došen podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 516/21 od 18.11.2021. godine, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi protiv obe pravnosnažne presude, zbog „povrede zakona i povrede i uskraćivanja ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili Apelacionom sudu pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je pravnosnažna presuda zasnovana isključivo i samo na iskazima saoptuženih koji su osuđeni na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, na koji način je povređena odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, jer se presuda ne može i isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom dokazu odnosno isključivo na iskazima saoptuženih AA i BB.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP je propisano da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može, po odluci veća, obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom Nebojši Stankoviću stavljeno na teret da je neovlašćeno prenosio, a okrivljeni AA i BB neovlašćeno posredovali u prodaji opojne droge, odnosno da su imali svojstvo saoptuženih u odnosu na koje je krivični postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, s obzirom da su okrivljeni AA i BB nakon podizanja optužnice zaključili sporazume o priznanju krivičnog dela nakon čega je Viši sud u Prokuplju doneo presude SPK 1/18 od 22.08.2018. godine i SPK 2/18 od 22.08.2018. godine, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno primenjena odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP kada je sud na glavnom pretresu pročitao iskaze osuđenih AA i BB koje su dali na zapisniku pred VJT 25.11.2017. godine, dakle pre nego što su zaključili sporazume o priznanju krivičnog dela.

Sa tim u vezi neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da se presuda ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na takvom dokazu jer se navedeno ne odnosi na procesnu situaciju propisanu članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, kada se vrši upoznavanje sa sadržinom iskaza saoptuženog prema kome je krivični postupak razvojen ili već okončan pravnosnažno osuđujućom presudom, već na procesnu situaciju propisanu odredbom člana 481. stav 2. ZKP i na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu kada se traži ponavljanje krivičnog postupka jer je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog i u tom slučaju se u ponovljenom postupku presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na iskazu saučesnika okrivljenog koji je već osuđen.

Dakle, imajući u vidu sve napred navedeno, navodi branioca okrivljenog Nebojše Stankovića - advokat Gorana Došena kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, ocenjeni su kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Stankovića u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da detaljnom analizom izvedenih dokaza je nesporno da okrivljenog treba osloboditi, kao i da bioloških tragova i otisaka papilarnih linija okrivljenog nije bilo ni u njegovom vozilu ni na kesama u kojima se nalazila opojna droga, niti su policijski službenici koja su saslušavani u ovom postupku videli da se iz automobila okrivljenog vadi bilo kakva kesa, pa samim tim njihovi iskazi oslobađaju okrivljenog odgovornosti.

Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Pored navedenog, u ostalom delu zahteva, navodi se da prvostepeni sud nije postupio po nalogu Apelacionog suda, na koji način se ukazuje na povredu člana 462. stav 3. ZKP, kao i da su povređene odredbe člana 399. ZKP, jer sa optužnicom nije postupljeno shodno članu 397. i 398. ZKP, niti je okrivljenom dato pravo da postavlja pitanja saoptuženima, a s obzirom da se njihovi iskazi razlikuju isti nisu suočeni na okolnosti kontradiktornih izjava. Pored navedenog ukazuje se i na povredu člana 16. ZKP navođenjem da ukoliko postoji sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primene neke druge odredbe krivičnog zakona, sud je u presudi dužan rešiti je u korist okrivljenog.

Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i navedene povrede članova 16., 462. stav 3., 399., 397., 398. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Konačno, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da su okrivljenom povređena prava osuđenog da mu se sudi na osnovu dokaza što mu je zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Stankovića nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Stankovića - advokata Gorana Došena, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić