Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA, je neosnovan.

Neosnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeno pobijano rešenje doneto uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U zahtevu se navodi da je pobijanim rešenjem izmenjena pravnosnažna presuda kojom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na taj način što je drugostepeni sud našao da je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca okrivljene AA, advokata Snežane Miletić nedozvoljen i da se radi o pravnoj stvari koja je već presuđena i koja se ne može „ispravljati“ donošenjem dopunskog rešenja, iako se po stavu branioca, ne radi o troškovima postupka o kojima je sud već odlučivao. Ovo stoga, što troškovi krivičnog postupka, koji su traženi zahtevom branioca okrivljene, advokata Snežane Miletić, o kojima je sud odlučio dopunskim rešenjem, nisu bili obuhvaćeni pravnosnažnim rešenjem kojim je prvi put odlučeno o troškovima postupka, koje je tražio branilac okrivljene, advokat Dragan Milijić, koji je u postupku koji se vodio protiv okrivljene bio jedan od njenih branilaca. U vezi sa tim, branioci nalaze da je u konkretnom slučaju, sud prevideo da se ne radi o situaciji u kojoj se odlučuje o troškovima postupka, već o situaciji u kojoj je samo potrebno utvrditi visinu troškova postupka advokata Snežane Miletić, koji nisu prethodno traženi, u kom slučaju, odluka suda ne može biti suprotna pravnosnažnoj presudi kojom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu Kž1 86/21 od 10.06.2021. godine preinačena presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 323/19 od 26.11.2020. godine i okrivljena AA oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava prvostepenog suda.

Nakon ovoga, Osnovni sud u Aleksincu je rešenjem K 323/19 od 15.10.2021. godine usvojio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka od 31.07.2021. godine koji je sudu podneo jedan od branilaca okrivljene AA, advokat Dragan Milijić i odredio isplatu troškova krivičnog postupka okrivljene AA, na teret budžetskih sredstava suda u iznosu od 183.000,00 dinara.

Ovo rešenje uredno je dostavljeno braniocu okrivljene advokatu Draganu Milijiću, kao i advokatu Saši Miletiću, i to u sedištu advokatske kancelarije „Miletić“, u kojoj je prijavljena i advokat Snežana Miletić, kao i okrivljenoj AA. Protiv ovog rešenja okrivljena ni branilac nisu izjavili žalbu, pa je rešenje postalo pravnosnažno 14.11.2021. godine i izvršno 14.01.2022. godine.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je branilac okrivljene advokat Snežana Miletić zahtevom od 28.10.2021. godine za naknadu troškova krivičnog postupka opredelila troškove za preduzete radnje tokom postupka, nakon čega je doneto dopunsko rešenje Osnovnog suda u Aleksincu K 323/19 od 01.11.2022. godine kojim je određena isplata preostalih troškova krivičnog postupka okrivljene AA, u iznosu od 686.250,00 dinara.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da će se, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, u situaciji kada se okrivljeni oslobodi od optužbe ili se prema njemu optužba odbije ili se obustavi krivični postupak, jedini titular prava na naknadu troškova krivičnog postupka koje je sam okrivljeni imao u postupku (njegovi nužni izdaci, te nužni izdaci i nagrada njegovog branioca), je upravo okrivljeni, tako da se troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka okrivljenog i nužnih izdataka i nagrade njegovog branioca iz budžetskih sredstava suda, dosuđuju isključivo okrivljenom na njegov zahtev.

Kada je sud nakon donošenja pravnosnažne presude odlučivao o troškovima krivičnog postupka koji su nastali pred tim sudom i koje rešenje je postalo pravnosnažno, a protiv kog rešenja ni okrivljeni ni branilac okrivljenog nisu izjavili žalbu, ne postoji mogućnost da se o tim troškovima ponovo odlučuje pred sudom, jer je o njima već pravnosnažno odlučeno.

U konkretnoj situaciji, zahtev za naknadu troškova je podneo izabrani branilac, postupajući u interesu okrivljene i sud je, prihvatajući iznos troškova u celini, doneo odluku. Ovo rešenje je dostavljeno i braniocu i okrivljenoj, ali se okrivljena nije žalila, kao ni branilac, pa je rešenje postalo pravnosnažno i time je konačno odlučeno o visini troškova krivičnog postupka za okrivljenu, zbog čega na postoji zakonska mogućnost donošenja novog rešenja, kako je to drugostepeni sud pravilno ocenio.

Neosnovano se u zahtevu ukazuje da je sud svojom odlukom izmenio pravnosnažnu presudu, jer je presudom odlučeno o osnovu za isplatu - da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, dok se pobijanim rešenjima odlučuje o visini tih troškova i to bez obzira na broj branilaca koje je okrivljena imala i to samo u okviru zahteva za nakandu troškova koji je podnet od ovlašćenog lica.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da drugostepenim rešenjem nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Pored ovoga, branioci okrivljene u podnetom zahtevu ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 444. ZKP ističući da žalba javnog tužioca OJT u Aleksincu nije dostavljena braniocima okrivljene i okrivljenoj, na koji način im je uskraćeno pravo na upoznavanje sa navodima žalbe i davanja odgovora na istu, dok preostalim navodima zahteva branioci ukazuju na nejasne razloge drugostepenog rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, kako povrede navedenih odredaba, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić