Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Darko Gavrilović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako numeriše da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je pobijanim presudama povređen krivični zakon time što nije primenjena odredba člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je propisivao da krivično delo mora biti otkriveno naknadno da bi predstavljalo posebno krivično delo, a koji je blaži po okrivljenog pa ga je u skladu sa odredbom člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika trebalo primeniti i shodno kojoj odredbi se radi o presuđenoj stvari, suštinski ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog zakonika iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. S obzirom da je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.739/10 od 09.10.2012. godine oglašen krivim za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika (KZ), a potom mu je optužnicom OJT Vršac KT. br. 620/10 od 12.12.2011. godine stavljeno na teret isto krivično delo koje je izvršio tako što je preduzimao radnje u dužem vremenskom periodu, na isti način kao i radnje za koje je osuđen, to se po navodima branioca u konkretnom slučaju radi o jednom produženom krivičnom delu, te nema mesta primeni člana 61. stav 6. KZ, koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani. Iznete navode branilac okrivljenog je isticao i u žalbi na prvostepenu presudu, pa su isti bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je taj sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 8 i 9 pasus 1 i 2 obrazloženja drugostepene presude, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da su pobijanim presudama učinjene povrede odredbe člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 4. stav 1. Protokola broj 7. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih sloboda i osnovnih sloboda, kojima je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već je bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države, ukazujući na praksu Evropskog suda za ljudska prava i predmete Zolotukhin V. Russija od 10.02.2009. godine, Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine, Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković