Od BB, oduzeta je imovinska korist koju joj je pribavio okrivljeni AA izvršenjem krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, u iznosu od 1.593.027,00 dinara.

Okrivljeni je i obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 351.264,15 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom izrekom pod dva okrivljena VV, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođena je od optužbe da je izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika i odlučeno da u tom delu troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1 1153/16 od 19.10.2016. godine, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Pirotu i preinačena presuda Višeg suda u Pirotu K 29/15 od 14.06.2016. godine i to samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, na taj način što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA zbog krivičnog dela za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci a koju će idzržati po pravnosnažnosti presude, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Pirotu u ostalom delu i žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca u celosti odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Petrović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom se u odnosu na okrivljenog AA optužba odbija ili pak ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Petrovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Petrović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, jer troškovi postupka na koje je obavezan okrivljeni da plati „enormno su visoki i nastali su uglavnom za veštačenje o koeficijentima u delu presude u kojoj je okrivljeni oslobođen od optužbe“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u ovom krivičnom predmetu određeno ekonomsko veštačenje, kao i dopunsko veštačenje, koje je povereno Gradskom zavodu za veštačenje Beograd, a koje je obavljeno od strane veštaka Anđe Marinković i da je utvrđena visina troškova i nagrade za izvršeno veštačenje u iznosima od 198.844,20 dinara i 131.394,95 dinara kao i na ime prisustva veštaka na glavnom pretresu dana 26.03.2014. godine u iznosu od 21.025,00 dinara, a koje troškove je okrivljeni obavezan da plati kao troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 264. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

U konkretnom slučaju u ovom krivičnom predmetu krivični postupak je vođen protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika i za koje je oglašen krivim i osuđen, i protiv okrivljene VV zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika za koje je ova okrivljena oslobođena od optužbe.

Veštačenje kao i dopuna veštačenja koja je vršena u ovom predmetu, vršena su u odnosu na oba krivična dela, i predstavljaju jedinstvenu celinu, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se razdvojiti troškovi veštačenja nastali u odnosu na okrivljenog i krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim u odnosu na okrivljenu i krivično delo za koje je drugookrivljena oslobođena od optužbe, pa je i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno sud postupio kada je okrivljenog AA obavezao na plaćanje troškova krivičnog postupka na ime troškova i nagrade za veštaka, pa se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, pri čemu je Vrhovni kasacioni sud imao u vidu da je deo troškova koji se mogu izdvojiti, a tiču se okrivljene koja je oslobođena od optužbe dosuđen istoj na teret budžeta.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ova sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) tačka 2) i tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ove povrede materijalno-pravne prirode sastoje, već u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i svoj lični stav „da ne postoji krivično delo zloupotreba službenog položaja za koje je okrivljeni osuđen“ i pri tom ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da „BB nije ostvarila nikakvu imovinsku korist, već je to ostvarila na osnovu postojećih pravnosnažnih rešenja koja ni za sud nisu sporna i da BB nije učesnik ovog postupka“, ustvari se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, (a ne na stav 3. kako se navodi u zahtevu), a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede ustavnih prava okrivljenog predviđenih članom 32, 64, 66, 69. i 72. Ustava Republike Srbije, pri čemu se u zahtevu ne navodi u čemu se ove povrede sastoje. Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3), prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Nalazeći, iz navedenih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić