Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, isticanjem da u konkretnom slučaju ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni AA ometati postupak uticanjem na svedoke, obzirom da je okrivljeni prilikom saslušanja istakao da mu nisu poznate adrese oštećenih i da su ga iste „blokirale“ na društvenim mrežama, tako da je po stavu branioca prema okrivljenom potrebno ukinuti pritvor ili mu odrediti meru zabrane prilaska svedocima.

Pored toga, u obrazloženju zahteva se navodi i da pobijana rešenja ne sadrže obrazloženje osnova i razloga za određivanje pritvora prema okrivljenom, odnosno ne sadrže razloge o tome koje su to osobite okolnosti koje ukazuju na konkretnu opasnost da će okrivljeni ometati postupak uticanjem na svedoke, već se u rešenjima navodi samo postojanje apstraktne opasnosti, pri čemu pobijana rešenja ne sadrže ni razloge da je određivanje pritvora kao najstrože mere u konkretnom slučaju neophodno prema okrivljenom i da se ista svrha ne može postići drugim blažim merama predviđenim ZKP-om, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepena rešenja pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Dragana Milovanovića ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić