U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Crnogorca, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.486/20 od 26.08.2020. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.567/20 od 08.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Crnogorca, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.486/20 od 26.08.2020. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.567/20 od 08.10.2020. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.486/20 od 26.08.2020. godine prema okrivljenom AA je zbog izvršenja u stanju neuračunljivosti protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi koja će se izvršiti na slobodi u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi i to Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu, ulica Višegradska broj 26 i koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 (tri) godine, s tim da se obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi može povremeno sprovoditi u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i to Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu, ulica Višegradska broj 26 ako je to potrebno radi uspešnijeg lečenja, ali povremeno lečenje u ustanovi ne može neprekidno trajati duže od 15 dana, niti ukupno duže od 2 meseca, a u slučaju da se okrivljeni bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud mu može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi. Okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž1.br.567/20 od 08.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Crnogorca i potvrđeno je rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.486/20 od 26.08.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nebojša Crnogorac, zbog povreda zakona iz člana 439. i člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači osporena rešenja tako što će na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom obustaviti krivični postupak ili da ukine osporena rešenja, te da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i branioca o sednici veća, kao i da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažnog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 12K.486/20 od 26.08.2020. godine do okončanja postupka po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u obrazloženju zahteva navodi da se pobijana pravnosnažna rešenja isključivo zasnivaju na dokazima na kojima se sudska odluka ne može zasnivati i to na nalazima i mišljenjima komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ i komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. Kao razlog nezakonitosti navedenih nalaza i mišljenja branilac ističe da su obe komisije veštaka bile nezakonito sastavljene i od lica koja nisu registrovana kao sudski veštaci, a što je suprotno odredbama člana 9. Zakona o sudskim veštacima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer nalazi i mišljenja komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ i komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu ne predstavljaju nezakonite dokaze i na istima se može zasnivati sudska odluka, obzirom da su navedena veštačenja izvršena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme obavljanja navedenih veštačenja. Naime, odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“, broj 44/2010 od 30.06.2010. godine) je predviđeno da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni. Imajući u vidu citirane odredbe člana 10. Zakona o sudskim veštacima, to činjenica da neki od veštaka koji su u sastavu komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, odnosno u sastavu komisije Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, dali nalaze i mišljenja nisu upisani u Registar sudskih veštaka Ministarstva pravde, a čija imena i prezimena inače branilac okrivljenog ne navodi u zahtevu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije od uticaja na zakonitost navedenih nalaza i mišljenja, obzirom da veštake dr Ivanu Stašević-Karličić, dr Natašu Pješčić i dr Oliveru Džunić kao članove komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, odnosno veštake dr Mariju Panić, dr Anu Veljković Đorđević i dr Vesnu Vojvodić kao članove komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, nije pisanom naredbom odredio neposredno javni tužilac odnosno sud, već je u smislu odredbe člana 114. stav 4. ZKP javni tužilac odredio Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, a sud Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, kao ustanove stručne za vršenje veštačenja, a koje su potom odredile napred navedene veštake kao stručnjake za davanje nalaza i mišljenja. Dakle, navedeni veštaci su u konkretnom slučaju postupali upravo kao veštaci koji su ovlašćeni od strane stručne ustanove, a ustanova i stručnjak koji u okviru te ustanove obavlja veštačenje, shodno Zakonu o sudskim veštacima, ne moraju biti upisani u Registar pravnih lica za obavljanje poslova veštačenja, odnosno u Registar veštaka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, ne precizirajući koja konkretno tačka člana 439. ZKP je u pitanju, ali iz navoda branioca u obrazloženju zahteva da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepenog rešenja nema subjektivnih i objektivnih elemenata protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti faktički podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, branilac ovu povredu krivičnog zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim rešenjima. Ovo imajući u vidu da ističe da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da okrivljeni nije preduzeo radnju ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti, niti je kod njega postojao umišljaj za to, obzirom da nije na nesumnjiv način dokazano da postoji ozbiljna pretnja oružjem službenim licima, već je okrivljeni, koji je kritičnom prilikom bio vezan lisicama, samo verbalno negodovao protiv službenih lica psovanjem i vređanjem istih, pri čemu pretresom njegovog stana nije nađeno nikakvo oružje.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu zakona iz člana 441. ZKP, pri čemu ne precizira koji tačno stav člana 441. ZKP je u pitanju, ali iz navoda u obrazloženju zahteva proizilazi da branilac nižestepena rešenja faktički pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza vezano za izricanje okrivljenom mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da sud nije trebalo da okrivljenom izrekne meru bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi i to u maksimalnom zakonskom trajanju, jer za to nisu postojali uslovi, pošto iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni ne boluje ni od kakve duševne bolesti, da nije alkoholičar i zavisnik od psihoaktivnih supstanci, niti da postoji ozbiljna opasnost da će učiniti teže krivično delo, te se u vezi navedenog osporavaju nalazi i mišljenja komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević„ i komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu kao paušalni, nepotpuni i protivrečni sami sebi i pravilima struke i ističe se da je sud morao da odredi novo veštačenje imajući u vidu nalaz i mišljenje stručnih savetnika prof. dr BB i VV i njihove pisane i usmene primedbe. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, jer je sud potpuno ignorisao sve dokaze i činjenice koji mu idu u korist.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažna rešenja pobija i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova vezano za izricanje okrivljenom mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, te zbog povrede prava okrivljenog na odbranu, koje se takođe obrazlaže pogrešnim ocenom dokaza, a što ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Crnogorca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić