Istom presudom, okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, a koji predmeti se na osnovu člana 276. stav 4. ZKP, po pravnosnažnosti presude imaju uništiti. Istom presudom okrivljenoj su vraćeni predmeti navedeni u izreci presude, u smislu člana 151. ZKP.

Pored toga, na osnovu člana 92. i 93. KZ okrivljenoj je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u visini od 1.695 evra i 118.000,00 dinara u korist budžeta Republike Srbije. Okrivljena je na osnovu člana 264. ZKP obavezana da u korist budžetskih sredstava suda i to sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, na ime neuropsihijatrijskog veštačenja iznos od 11.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka VJT u Pančevu u iznosu od 252.228,00 dinara, sve u roku od 60 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 516/24 od 13.06.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljene Anite Vulanović, preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 41/22 od 27.03.2024.godine, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu radnje okr. Anite Vulanović, bliže opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1.KZ, za koje ju je osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok je žalbu branilaca okr. Anite Vulanović, u preostalom delu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Anite Vulanović, advokat Aleksandar Zarić, zbog povrede zakona, dok u obrazloženju zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na nezakonitom pretresu uređaja za obradu podataka odnosno telefona. S tim u vezi branilac navodi da je veštačenje navedenog telefona sprovedeno po naredbi VJT u Pančevu pre donošenja naredbe o sprovođenju istrage u odnosu na okr. Anitu Vulanović.

Branilac ističe da je pretres sadržaja telefona i skidanje poruka i internet komunikacije i telefonskog imenika urađen bez naredbe suda za pretres telefona, suprotno članu 152. stav 3. ZKP, kao i bez prisustva okrivljene i branilaca, suprotno članu 150 stav 3. ZKP. Po nalaženju odbrane veštačenje telefona je moralo biti urađeno po naredbi suda u smislu člana 155. ZKP. Tek nakon pretresa telefona i sačinjavanja zapisnika o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi, može se sačiniti izveštaj, odnosno nalaz i mišljenje u skladu sa članovima 156. i 157. ZKP. Po nalaženju odbrane, informatičko veštačenje mobilnih telefona na osnovu naredbe VJT u Pančevu je nezakoniti dokaz na kome se ne može zasnivati odluka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema podacima u spisima predmeta, veštačenje sadržaja mobilnog telefona, kao i utvrđivanje broja mobilnog telefona, koji je privremeno oduzet od okr. Anite Vulanović prema potvrdi PU Pančevo broj 48/20 od 23.04.2020. godine, je određeno naredbom VJT u Pančevu Kt 166/20 od 24.04.2020. godine, na osnovu člana 113. stav 1. ZKP, 114. stav 2. i 3. ZKP i člana 117. stav 1. ZKP i 118. ZKP, a za veštaka informatičke struke je određen Slobodan Tošić.

Odredbom člana 117. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca odrediti veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške, može odrediti i usmeno.

Kako je pisana naredba javnog tužioca VJT u Pančevu doneta u skladu sa odredbom člana 117. stav 1. ZKP, koja reguliše dokaznu radnju veštačenja u predistražnoj fazi postupka, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 285. ZKP, to je veštačenje sadržaja mobilnog telefona koje je obavio veštak informatičke struke Slobodan Tošić učinjeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Stoga je, po oceni ovog suda, nalaz i mišljenje veštaka informatičke struke Slobodana Tošića od 25.04.2020. godine zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati. Navodi branioca da je naredba VJT u Pančevu kojom je određeno veštačenje doneta pre naredbe o sprovođenju istrage u odnosu na okrivljenu, ne čini ovaj dokaz nezakonitim, kako to pogrešno u zahtevu za zaštitu zakonitosti zaključuje branilac okrivljene.

U konkretnom slučaju nije ni obavljeno pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme, u smislu člana 150., 152. i 155. ZKP, pa samim tim nije bila neophodna naredba suda, kako to pogrešno zaključuje branilac, već je organ postupka – javni tužilac, koji rukovodi predistražnom fazom postupka, u cilju dokazivanja činjenica u postupku, odredio veštačenje. Navedena dokazna radnja je u svemu izvedena u saglasnosti sa zakonskim odredbama članova 113 - 118 ZKP, usled čega po oceni Vrhovnog suda ni neposredno ni posredno, sama po sebi, niti prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Ustavom, zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje na povrede zakona koje se odnose na pogrešnu primenu odredaba člana 150. stav 3. ZKP, u vezi člana 438. stav 2 .tačka 3) ZKP.

Međutim, kako povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu povrede ove odredbe nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković