Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okr. B.J., adv. N.S., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i obe presude u odnosu na ovog okrivljenog, ukine;

- branilac okr. S.D., adv. R.F., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i 4. ZKP i povrede ustavnih prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužilaštvu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih B.J. i S.D. su neosnovani u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branilac okr. B.J. u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer je presuda zasnovana na dokazima na kojima se ne može zasnivati, odnosno na iskazima svedoka K.N. i S.K. koje nisu bile očevidci događaja i nisu imale relevantna saznanja već su svedočile o stvarima koje su čule u preduzeću nakon kritičnog događaja i to tako što su slušale razgovor koji su ovlašćeni službenici policije obavljali sa okr. S.D.

Branilac okr. S.D. u zahtevu takođe navodi da je prvostepena presuda zasnovana na iskazima svedoka K.N. i S.K., koje nisu bile očevidci događaja već su svedočile o činjenicama koje su navodno čule od okr. S.D. u vreme kada je saslušavan od strane policijskih službenika bez prisustva advokata, zbog čega se njihovi iskazi nisu mogli koristiti kao dokaz već su morali biti izdvojeni iz spisa.

Vrhovni kasacioni sud je iznete navode zahteva ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano u zahtevima navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenim dokazima te da je time povređen zakon – član 438. stav 2. tačka 1. ZKP odnosno član 368. stav 1. tačka 10. ZKP („Sužbeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Suprotno navodima oba zahteva, prvostepena presuda nije zasnovana na iskazima svedoka K.N. i S.K. koji su pribavljeni shodno članu 235. stav 2. i članu 226. ranije važećeg ZKP, s obzirom na to da su ove svedokinje saslušane na glavnom pretresu u redovnom postupku, a njihovi iskazi potkrepljeni su i odbranom okr. S.D. Na glavnom pretresu svedok K.N. je objasnila da joj je okr. S.D. lično rekao da mu je okr. B.J. na ruke dao novac, a što je potvrdila i svedok S.K. Prema tome, prvostepeni sud kao dokaz nije koristio iskaze navedenih svedoka iz pretkrivičnog postupka, već je činjenično stanje zasnovao, između ostalih dokaza i na iskazima ovih svedokinja datih na glavnom pretresu, pa njihovi iskazi ne predstavljaju nedozvoljene dokaze na kojima nije mogla biti zasnovana sudska odluka.

Iako branilac okr. B.J. kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda da je netačno i izmišljeno utvrđenje prvostepenog suda da je za postupak skladištenja robe potrebna odluka Upravnog odbora, jer je direktor preduzeća okr. S.D. imao ovlašćenje bez ograničenja i mogao je da odobri uskladištenje i raspolaganje robom bez takve odluke, zatim navoda kojima opisuje posao skladištenja i izmeštanja robe iz Preduzeća S. u Preduzeće T. c. i iznosi sadržinu iskaza veštaka N.M., zatim da okr. B.J., čak iako se prihvati da je dao izvesnu sumu novca, to nije učinio u nameri da sebi pribavi korist, kao i navoda u kojima branilac daje sopstvenu ocenu odbrane okr. S.D., proizilazi da osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne može biti zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Branilac okr. S.D. u zahtevu takođe osporava utvrđeno činjenično stanje i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iskaza saslušanih svedoka, pa je i njegov zahtev, u ovom delu, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti istog branioca nedozvoljen je i u delu u kome navodi da je izreka presude u osuđujućem delu nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima, zatim da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama i da postoji protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Ovim navodima branilac okr. S.D. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ranije važećeg ZKP, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog iz koga je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Najzad, branilac okr. S.D. u zahtevu navodi i da su u redovnom postupku okrivljenom povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36. stav 1. Ustava RS) i pravo na pravično suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1. Ustava RS).

Ovi navodi zahteva nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da u slučaju kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede nekog prava zajemčenog ustavom, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev, a u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih B.J. i S.D., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve odbio kao neosnovane, a u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.