Istom presudom, okrivljeni Z.M. obavezan je da sudu na ime paušala isplati iznos od 3.000,00 dinara, te da privatnom tužiocu N.S. na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 122.270,00 dinara sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Negotinu 1Kž br.96/14 od 05.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.M. – advokata M.L., a presuda Osnovnog suda u Negotinu 3K br.447/12 od 20.12.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.M., advokat M.L., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, povrede člana 16. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, branilac okrivljenog Z.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka prvostepene presude protivrečna samoj sebi i razlozima presude, da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, te da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Takođe, u zahtevu se navodi da drugostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, ni razloge zbog čega drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, iz kojih navoda proizilazi da branilac i drugostepenu presudu pobija zbog istih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Nadalje, u zahtevu se ističe da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi naveo da se kritični događaj odigrao na dan 22.08.2012. godine, pri čemu nije bliže označio u koje vreme, te da stoga nije na nesumnjiv način utvrdio vreme kritičnog događaja, da nije izneo ni ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, te da je sud pogrešno interpretirao nalaz sudskog veštaka u vezi sa mehanizmom nastanka povreda koje kritičnom prilikom zadobio N.S., što je suprotno članu 16. ZKP, a iz kojih navoda proizilazi da branilac pobija i prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje i da ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.

Kako, dakle, branilac okrivljenog Z.M. zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te pogrešne ocene dokaza, odnosno povrede člana 16. ZKP, koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.