- čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ

2 - da je dana 03.10.2011. godine neposredno nakon izvršenja krivičnog dela opisanog u izreci ove presude pod 1. u uračunljivom stanju uvredio privatnu tužilju J.H. iz N.V. tako što joj je uputio uvredljive reči „šta si se raširila tu ...“, a bio je svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje,

- čime bi izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3K 8/12 od 30.06.2015. godine okrivljeni S.N. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje mu je izrečena novčana kazna u određenom iznosu od 40.000,00 dinara, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je određeno da utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca neće se izvršiti ukoliko u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a koja će, ukoliko je ne plati u napred navedenom roku biti zamenjena u kaznu zatvora računajući za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne jedan dan zatvora.

Istom presudom privatna tužilja oštećena J.H. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Okrivljeni je obavezan da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i da snosi druge troškove ovog krivičnog postupka o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž 284/15 od 12.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog S.N., adv. D.P. i adv. D.V., a presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3K 8/12 od 30.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.N., adv. D.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je 03.10.2015. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku u smislu člana 492. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez dostavljanja obaveštenja Republičkom javnom tužiocu i braniocu okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.N., ukazuje, da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 485. stav 1. i 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (odredba člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika).

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom okrivljeni S.N. oglašen krivim da je dana 03.10.2011. godine izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje delo je propisana novčana kazna ili zatvor do jedne godine kao i za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje delo je propisana novčana kazna u iznosu od 40.000,00 do 200.000,00 dinara.

Prema odredbi člana 103. tačka 7. KZ propisano je da ako u ovom zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da krivična dela koja se okrivljenom stavljaju na teret i za koje je okrivljeni S.N. prvostepenom presudom oglašen krivim izvršena su dana 03.10.2011. godine, to se osnovano u zahtevu navodi da je shodno članu 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja dana 03.10.2015. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu su podneli branioci okrivljenog S.N., adv. D.P. i adv. D.V., dana 11.09.2015. godine, a drugostepena presuda je doneta dana 12.11.2015. godine.

Odlučujući o podnetoj žalbi, drugostepeni sud je postupio u smislu člana 451. stav 1. ZKP, shodno kojoj je ograničeno ispitivanje prvostepene presude po žalbi i to u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Međutim, prema odredbi člana 451. stav 2. istog zakonika predviđeno je odstupanje od pravila da se drugostepeni sud kreće u granicama osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi, a odnosi se na ispitivanje po službenoj dužnosti odluke o krivičnoj sankciji.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je povodom žalbe, a po službenoj dužnosti, na osnovu člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, ispitao prvostepenu presudu u delu koji se odnose na izrečenu krivičnu sankciju. Pri ispitivanju krivične sankcije po službenoj dužnosti u smislu člana 451. stav 2. ZKP, drugostepeni sud je morao imati u vidu da se kazne i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo, prema načelnoj odredbi člana 2. Krivičnog zakonika. Drugim rečima, ako je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a to je zastarelost, kada učinilac dela ne može biti pravnosnažno oglašen krivim pa mu sud ne može izreći ni krivičnu sankciju, što znači da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud bio ovlašćen da ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, te da preinači na osnovu člana 459. stav 1. ZKP prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, da odbije optužbu protiv okrivljenog.

Drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio i na taj način je učinio povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. KZ na štetu okrivljenog S.N., a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona preinačio presude Osnovnog suda u Prijepolju 3K 8/12 od 30.06.2015. godine i Višeg suda u Užicu Kž 284/15 od 12.11.2015. godine i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP prema okrivljenom S.N., odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                       Vesko Krstajić, s.r.