u nameri da u potpunosti izbegne obračun i plaćanje poreza na dohodak građana, nije prijavila stečeni prihod odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, odnosno prikrivala podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, na način da na iznos utvrđenog manjka od 19.793.933,64 dinara, koji predstavlja ostale prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, nije izvršila obračun i plaćanje poreza na dohodak građana na ostale prihode po stopi od 20% u smislu odredbe čl.86 Zakona o porezu na dohodak građana, na osnovicu koju čini iznos nastalog manjka, umanjen za normativne troškove u visini od 20% shodno odredbi čl.85 st.3 Zakona o porezu na dohodak građana, niti je poreskoj upravi podnela poresku prijavu saglasno odredbi čl.86 st.1. tač.16 Zakona o porezu na dohodak građana na iznos utvrđenog manjka, čime je postupila suprotno odredbama čl. 99 i 101 Zakona o porezu na dohodak građana, na koji način je izbegla da obračuna i plati porez na dohodak građana na ostale prihode u iznosu od 3.770.273,10 dinara,

- čime je izvršila krivično delo poreska utaja u produženom trajanju iz člana 225 stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika

pa joj Vrhovni sud primenom članova 4., 42., 44., 45., 54., 48., 50. 61., 64., 65. i 66. Krivičnog zakonika izriče

USLOVNU OSUDU

tako što joj utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i istovremeno određuje da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u vremenskom periodu od 3 (tri) godine, po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo

i

OSUĐUJE

na novčanu kaznu u određenom iznosu od 150.000,00 (sto pedeset hiljada) dinara, koju je okrivljena dužna da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko u okrivljena ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će

3

novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 273/21 od 03.07.2023.godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog dva krivična dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, za koja krivična dela joj je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, kao glavne i novčane kazne od po 100.000,00 dinara kao sporedne, pa joj je izrekao uslovnu osudu kojom joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci sa rokom proveravanja u trajanju od tri godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, za koju je određeno da je okrivljena plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a u koliko okrivljena u tom roku ne plati novčanu kaznu ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljena je obavezana da plati troškove krivičnog postupka i to: OJT u Prokuplju iznos od 51.477,00 dinara, Osnovnom sudu u Prokuplju iznos od 32.445,60 dinara i na ime paušala istom sudu iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom drugim iste presude, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljena je oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 143/23 od 14.12.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Prokuplju i branioca okrivljene AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Đorđe Stefanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, odnosno pogrešne primene odredbi člana 2., 5., 14., 22., 25., 56., 61. i 225. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane odluke i okrivljenu oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili da ukine pobijane odluke i vrati predmet prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. Krivičnog zakonika, čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara.

Odredbom člana 61. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Okrivljena AA, je, prema činjenicama navedenim u izreci presude, u svojstvu direktora i odgovornog lica za poslovanje navedenog privrednog društva „DD“ d.o.o. ..., u periodu od decembra 2017. godine do oktobra 2019. godine, propustila da sačini dokumentaciju o prometu dobara u iznosu od 19.793.933,64 dinara, koja su prodata nepoznatim kupcima, u nameri da izbegne obračun i plaćanje poreza na dodatu vrednost u iznosu od 3.958.786,73 dinara, a kako je bio u pitanju manjak koji nije opravdan, niti ga je okrivljena prijavila poreskim organima, to je istovremeno izbegla i prijavu poreza na dohodak građana u iznosu od 3.770.273,10 dinara, to se u obe situacije radi o davanju lažnih podataka o stečenim prihodima i činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje obaveza plaćanja poreza.

U takvoj situaciji bili su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 61. KZ, jer je ista okrivljena u istom vremenskom periodu, korišćenjem iste situacije i svog statusa odgovornog lica, povodom istog događaja, odnosno neprijavljenog prihoda, propustila da izvrši prijavu poreza na dodatu vrednost i prijavu poreza na dohodak građana, što je u suštini neprijavljivanje poreza po dva različita osnova, sa jedinstvenim umišljajem. S obzirom da se radi o dve radnje koje predstavljaju celinu u smislu jedinstvenog prostora i vremena, umišljaja i korišćenja iste situacije, to su osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o učinjenoj povredi odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, jer se u radnjama okrivljene stiču obeležja jednog krivičnog dela poreska utaja u produženom trajanju iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i otklonio navednu povredu zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je okrivljenu oglasio krivom za produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ i izrekao joj uslovnu osudu sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od tri godine i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, koju je okrivljena dužna da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljena ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni sud je uzeo u obzir sve okolnosti propisane odredbom člana 54. KZ, koje su nižestepeni sudovi utvrdili, pa je okrivljenoj AA izrekao uslovnu osudu sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i odredio rok proveravanja od tri godine, kao i obaveznu sporednu novčanu kaznu u određenom iznosu od 150.000,00 dinara, koje kazne su srazmerne stepenu krivice okrivljene i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljne za ostvarivanje svrhe kažnjavanja propisane u članu 4. stav 2. i članu 42. KZ.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu obrazlaže činjeničnim navodima u pogledu odgovornosti okrivljene i njenog svojstva u privrednom društvu, navodeći da poslove zakonskog zastupnika nije obavljala redovno, te činjenica da je bila na bolovanju i da nije znala da postoji potreba da navedeno privredno društvo prijavi i plati porez, na koji način osporava pobijane presude u smislu člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu zatvora s obzirom na sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene, čime u suštini ističe povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu člana 5. KZ, navodeći da su sudovi u konkretnom slučaju primenili zakon koji nije važio u vreme izvršenja krivičnih dela za koje je okrivljena osuđena, ali navedenu povredu ne obrazlaže, odnosno ne daje razloge za svoj stav da je odlukom o primeni sada važećeg Krivičnog zakonika povređen zakon. Kako je odredbom člana 484. ZKP, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a branilac okrivljene nije ukazao u čemu se navedena povreda sastoji, to se Vrhovni sud u ocenu istaknutih navoda nije upuštao jer zahtev u tom delu nema propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić