Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) i stav 4. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičenog gonjenja i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Markovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je sud povredio odredbu člana 5. KZ kojom je propisano vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, na taj način što krivično-pravne radnje okrivljenog nije pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 159. stav 2. Zakona o energetici koji je važio u vreme preduzimanja istih i koji je, prema visini zaprećene kazne zatvora do jedne godine blaži po okrivljenog od krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Sledstveno iznetom, dakle, imajući u vidu da je sud krivično-pravne radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ u odnosu na koje nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane presude donete uz bitnu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, ove navode zahteva branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 pasus drugi obrazloženja pobijane presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 159. stav 2. Zakona o energetici, već da se u radnjama istog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ zbog čega nije bilo mesta donošenju presude kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, koje razloge, kao pravilne, u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                            Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić