Privatni tužilac je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Usvajanjem žalbe punomoćnika privatnog tužioca ukinuta je presuda u delu odluke o troškovima postupka, kako u osuđujućem, tako i u oslobađajućem delu prvostepene presude, te je u tom delu spis predmeta vraćen prvostepenom sudu na ponovnu odluku. Istom presudom odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog, kao i punomoćnika privatnog tužioca, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu i delu koji nije ukinut, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Predrag Milojković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe a privatnog tužioca obaveže da okrivljenom nadoknadi sve troškove ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, objašnjavajući da je sud u izreku presude uneo da je okrivljeni mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, dok je u privatnoj tužbi ova formulacija izostavljena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u dispozitivu privatne tužbe opisom subjektivnog elementa navedeno „pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“. Dakle, u podnetoj krivičnoj tužbi navedena su subjektivna obeležja krivičnih dela i po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se privatna tužba zasniva, te nije povređen identitet privatne tužbe i presude na štetu okrivljenog. Činjenicom da je sud dodao u izreku presude da je okrivljeni tom prilikom postupao u uračunljivom stanju nije izvršeno prekoračenje optužbe, s obzirom da se uračunljivost pretpostavlja, a nije osporena na glavnom pretresu, pa su samim tim neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog navodi i da se za izrečenu reč „lopovčina“ u fejsbuk statusu ni na koji način ne spominje privatni tužilac, već je sud kostatovao da je objava izneta ispod fejsbuk stranice okrivljenog BB, što prema zaključku branioca predstavlja bitnu izmenu činjeničnog stanja u odnosu na privatnu krivičnu tužbu, jer je na taj način sud posredno konstituisao biće krivičnog dela uvreda, dovodeći u vezu izrečenu reč uvrede „lopovčina“ sa licem prema kome je uvreda izrečena, kojim navodima se suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama, koja povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, navodeći da presudama nije potpuno rešen predmet optužbe, jer je privatnom krivičnom tužbom okrivljenom stavljeno na teret da je uvredio privatnog tužica dana 25.03.2023. godine tako što je podelio neistinitu objavu okrivljenog na svom statusu na fejsbuku, kao i da je u narednim danima sve do 29.03.2023. godine godine svakodnevno pisao uvredljive pesmice na račun privatnog tužioca, a sud je odlučio samo o jednom delu koji se odnosi na reč „lopovčina“ dana 25.03.2023. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije uopšte doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda pobijanom pravnosnažnom presudom je u potpunosti rešen predmet optužbe, jer je pravnosnažnom presudom odlučeno o svim tačkama optužbe, a izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela, utvrđenog u izreci prvostepene presude, činjeničnih navoda vezano za radnje preduzete sve do 29.03.2023. godine koje se odnose na brojne reči iz pesmica na račun privatnog tužioca ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu, kao razlog za podnošenje ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno sud povredio krivični zakon već suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama. Ovo sa razloga što navodi da ni jednim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni ispod objave koju je podelio u grupi imao bilo kakve komentare, a kamoli one uvredljive sadržine upućene privatnom tužiocu.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi presude protivrečni izreci, presuda nema uopšte razloge, niti su u njoj navedeni razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Milojkovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković