Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Lilića, advokat Aleksandar Mitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači ili iste ukine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Lilića – advokata Aleksandra Mitrovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Mitrović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da se presuda zasniva na nezakonitom i neustavnom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 11.10.2018. godine i to iz razloga što je pretresanje stana izvršeno bez naredbe suda, bez ikakve sudske kontrole ispunjenosti uslova za pretres, u smislu člana 160. ZKP, te da sudija za prethodni postupak nije obavešten o pretresu i nije mogao da ceni ispunjenost uslova za pretres, a što je dovelo do toga da je u zapisniku o pretresu stana navedeno da je saglasnost držaoca postojala, iako je nije bilo. Dalje se navodi da je razvaljivanje ulaznih vrata od stana neposredo pre ulaska, od strane policijskih službenika, nepobitno, te da isto isključuje dobrovoljnost i saglasnost držaoca, čime je učinjena i povreda zakona iz člana 158. ZKP, obzirom da nije bio ispunjen obavezan uslov propisan ovom odredbom, a naveden je na zapisniku kao razlog ulaska u stan podnosioca-saglasnost držaoca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije, izuzetno i bez naredbe suda, mogu da uđu u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 11.10.2018. godine, utvrđeno je da je izvršeno pretresanje stana u ulici ..., da su pretresanju stana prisustvovali svedoci BB i VV, kao i da je pretresanje stana izvršeno uz saglasnost držaoca stana, ovde okrivljenog Miloša Lilića, kao i da je isto izvršeno na osnovu odredbe člana 158. stav 1. ZKP, odnosno bez naredbe suda. Takođe je utvrđeno da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisan, od strane ovde okrivljenog Miloša Lilića bez primedbe, kao i da je potpisan od strane ovde okrivljenog, kao držaoca stana, deo zapisnika o pretresanju u kojem stoji da postoji saglasnost držaoca stana.

Imajući u vidu navedeno, obzirom da je postojala saglasnost držaoca stana - ovde okrivljenog Miloša Lilića, te da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je napred navedene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Lilića ocenio kao neosnovane, te s tim u vezi, napred navedeni dokaz ne predstavlja nezakoniti dokaz na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Pri tome, mora se, na ovom mestu napomenuti da način ulaska u stan ovde okrivljenog Miloša Lilića od strane ovlašćenih službenih lica – provaljivanjem vrata, predstavlja radnju otkrivanja izvršenja krivičnog dela po ovlašćenjima policije u smislu člana 286. stav 1. ZKP i nasilan ulazak ovlašćenih službenih lica, u tom cilju ne čini pretres i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, kao naknadnu radnju nezakonitim dokazom i nije u suprotnosti sa davanjem saglasnosti ovde okrivljenog Lilić Miloša za pretresanje stana. Naime, u trenutku kada su ovlašćena službena lica ušla u stan ovde okrivljenog, koristeći ovlašćenja iz člana 286. stav 1. ZKP, tek nakon toga, usledila je procesna radnja pretresanja i to bez naredbe, ali uz saglasnost držaoca stana – okrivljenog Miloša Lilića u smislu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP. Shodno iznetom, nasilan ulazak nije radnja pretresanja stana, već postupanje policije po ovlašćenju iz člana 268. stav 1. ZKP, pa se činjenica nasilnog ulaska, ne može poistovećivati sa saglasnošću okrivljenog kao držaoca stana da se izvrši pretres stana bez naredbe u sklopu dokazne radnje, koja je tek naknadno obavljena.

Pored iznetog, činjenica da ovlašćena službena lica nisu u konkretnom slučaju postupila u smislu člana 160. ZKP, odnosno o pretresu bez naredbe suda nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak (a što je nesporno utvrđeno u toku ovog postupka), predstavlja postupanje suprotno ovoj zakonskoj odredbi, ali to ne čini zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonitim dokazom, jer Zakonik o krivičnom postupku ne propisuje da se usled ovog propusta, na navedenom dokazu (zapisnik) ne može zasnivati presuda (apsolutno nezakonit dokaz), već se radi o relativno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 160. ZKP, koja nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ukazuje da je povređeno Ustavom zajemčeno pravo na nepovredivost stana (član 40. Ustava), a u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP. Međutim, kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog nije priložio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a što je obaveza podnosioca zahteva, u smislu člana 484. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da, u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.                    

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić