Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Darko Komnenić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakonika iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog od optužbe ili da ublaži kaznu, u vezi člana 19. KZ ili da ukine pobijane presude i vrati predmet na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog AA, iako numerički ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u postupanju okrivljenog nema elemenata krivičnog dela iz člana 121. stav 2. KZ jer je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani u smislu člana 19 KZ. Po stavu branioca, u konkretnoj situaciji je sud trebalo da primeni član 121. stav 5. KZ, jer je okrivljeni bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti, pa je preduzimao neophodno potrebne radnje da od svog dobra odbije istovremeni protivpravni napad. S tim u vezi, ukazuje na povredu člana 439. tačka 3) ZKP, ali iz sadržaja zahteva proizlazi da istu navodi u vezi povrede člana 439. tačka 1). Branilac ističe i da sud nije utvrdio da li je kod okrivljenog postojao afekat besa visokog intenziteta izazvan napadom.

Odredbom člana 19. stav 2. KZ, propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad.

Iz izreke pravnosnažne presude Osnovnog suda u Negotinu K 22/21 od 17.01.2024.godine, proizilazi da je okrivljeni AA „dana 19.12.2016. godine, oko 19,30 časa u ..., u prolazu između ulica ... i ..., na platou ispred teretane „VV“ i diskoteke „GG“, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, svesan zabranjenosti svog dela čije izvršenje je hteo, nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenim BB, koja je prerasla u fizički sukob, gde su od strane svedoka DD isti fizički razdvojeni, pa je okrivljeni AA napustio lice mesta, a zatim se okrivljeni vratio posle minut – dva i iz svoje torbice izvadio sredstvo nalik na pištolj tamno sive boje i isto stavio na čelo oštećenom BB i rekao mu: „Ajde sad na kolena pi.ko jedna mala“, a zatim i gurnuo cevku sredstva nalik na pištolj u desno oko oštećenom i tom prilikom mu naneo tešku telesnu povredu oka, usled čega je trajno i u znatnoj meri oštećen važan organ.. (sa trajnim anatomskim i funkcionalnim posledicama).“

U činjeničnom opisu radnji izvršenja krivičnog dela zbog kog je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim, nema opisa radnji okrivljenog koje bi bile neophodno potrebne da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, odnosno postupanja u nužnoj odbrani, s obzirom da nema istovremenosti preduzimanja radnji od strane okrivljenog u odnosu na radnje koje je preduzeo oštećeni, već je opisan prekid kontinuiteta događaja, pa se ne može govoriti o potrebi primene instituta nužne odbrane.

Narušeni odnosi između okrivljenog i oštećenog duži niz godina, kako to branilac ističe u zahtevu, kao i osuđivanost oštećenog, nisu od uticaja na konkretan životni događaj, te i oni nemaju značaja za ocenu postojanja nužne odbrane.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu ocenio kao neosnovan.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da je okrivljeni bio u stanju jake razdraženosti, da je trebalo odrediti neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog, da je telesni integritet okrivljenog bio ugrožen, da je oštećeni osuđivano lice i to za krivična dela ugrožavanje sigurnosti, da pištolj kod okrivljenog nije pronađen, te osporava dokaznu snagu veštačenja, kao i stručnost veštaka, te ističe da je okrivljeni bio žrtva trajnog delikta – ugrožavanja sigurnosti, ovde oštećenog, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga branilac u zahtevu ističe povrede odredaba člana 395. ZKP, 451. stav 2. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 16 stav 5. ZKP, kao i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 395. ZKP, 451. stav 2. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 16 stav 5. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje povrede se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Darka Komnenića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković