Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 196/16 od 20.09.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA i njenog branioca advokata Nemanje Aleksića i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 990/15 od 18.02.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Nemanja Aleksić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Nemanje Aleksića, je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da na strani okrivljene u odnosu na preduzete radnje nije postojao umišljaj već da se ista nalazila u neotklonjivoj pravnoj zabludi, te da, ukoliko roditelj kome je određen način održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom pristane da se drugačije odredi način održavanja ličnih odnosa od onog u sudskoj odluci, usmenim dogovorom ili uz pisani pristanak, navedeni pristanak nesumnjivo isključuje protivpravnost radnje drugog roditelja koji ne postupa po odluci nadležnog organa, a samim tim isključuje i postojanje bilo kog krivičnog dela, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus treći i četvrti obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljene AA stiču sva zakonska obeležja dva krivična dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud kao pravilne u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu ističe da je sud u pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, navodima da su radnje krivičnih dela u pitanju eventualno izvršene u kratkom vremenskom intervalu, u kom slučaju bi se radilo o produženom krivičnom delu, shodno odredbi člana 61. stav 1. KZ, iz čega proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, ove navode zahteva branilac okrivljene isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2 pasus deveti obrazloženja pobijane presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome zbog čega smatra da se u radnjama okrivljene stiču zakonska obeležja dva krivična dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. KZ, a ne jednog produženog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. KZ, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Takođe, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je krivična sankcija okrivljene neosnovano izrečena kao posledica pogrešne primene određenih odredaba zakona, kao i da je pogrešno odmerena, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) je samo povreda zakona u smislu člana 439. tačka 3) ZKP, koja podrazumeva pre svega prekoračenje ovlašćenja koje sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, a ne ocena suda o postojanju i značaju okolnosti koje su u smislu člana 54. stav 1. KZ od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije, koja se u suštini osporava navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je okrivljenu AA, za dva krivična dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. KZ, za koje ju je oglasio krivom izrekao uslovnu osudu koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta sankcije koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i istu je okrivljenoj odmerio u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma, pri čemu je u skladu sa zahtevom iz člana 54. KZ imao u vidu zakonom propisanu svrhu kažnjavanja (član 42. KZ) i uzeo u obzir okolnosti (olakšavajuće i otežavajuće) za koje je, ocenom na koju je ovlašćen, našao da su od uticaja na vrstu i visinu krivične sankcije, a koje su navedene i obrazložene u prvostepenoj presudi.

Sledstveno navedenom, prvostepeni sud je, prilikom odlučivanja o vrsti i meri krivične sankcije koju će izreći okrivljenoj AA za krivično delo u pitanju, postupao u svemu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene. Povredu zakona o kojoj je reč nije učinio ni drugostepeni sud kada je našao da ne stoje žalbeni razlozi branioca okrivljene AA koji se odnose na odluku o uslovnoj osudi i njegovu žalbu odbio kao neosnovanu.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                              Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić