U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Grebo Dragana, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K br. 37/20 od 28.11.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-168/24 od 27.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Grebo Dragana, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K br. 37/20 od 28.11.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 168/24 od 27.03.2024. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K br. 37/20 od 28.11.2023. godine u stavu I izreke, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.11.2016. godine do 06.01.2017. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-168/24 od 27.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu i branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 8K br. 37/20 od 28.11.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Grebo Dragan, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili u celini ukine drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Kragujevcu ili istu preinači i donese oslobađajuću presudu. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u izreci presude nedostaje umišljaj, odnosno nedostaje da je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, zbog čega nema ni krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, krivično delo teška krađa, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim, po svojoj pravnoj prirodi i načinu kako je biće krivičnog dela određeno u zakonu, može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Ovo stoga što kod krivičnih dela kod kojih se kao element krivičnog dela pojavljuje namera, umišljaj postoji samo u obliku direktnog umišljaja, a postojanje namere je nemoguće bez umišljaja, jer ga usmerava na ostvarivanje određenog cilja i kao takva pojačava voljni element kod umišljaja.

Po oceni Vrhovnog suda, činjenica da je u opisu krivičnog dela formalno izostao zakonski opis direktnog umišljaja, nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela, s obzirom da postojanje direktnog umišljaja iz člana 25. Krivičnog zakonika u izreci presude, u konkretnom slučaju, proističe iz činjenice da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno delovanje okrivljenog AA u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist (strana 2 prvostepene presude) što svakako, imajući u vidu opis delovanja okrivljenog, čini neophodne elemente krivice. Ovo pogotovo ako se ima u vidu da iz opisa krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude, očigledno nije izostao opis subjektivnih elemenata krivičnog dela, budući da iz opisanog postupanja okrivljenog nedvosmisleno proizlazi da je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano zahtevom ukazuje, budući da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva bitna obeležja produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 88. i 15. Zakonika o krivičnom postuku, koje detaljnije obrazlaže u zahtevu u stavu II i III istog.

Međutim, povrede zakona iz člana 88. i 15. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 226/2018 na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti prilikom obrazlaganja povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da nije ista krivičnoprocesna situacija.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković