Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branioci okrivljenog Zorana Danilovca, advokati Vladimir Beljanski i Bojan Papić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini presude Višeg suda u Novom Sadu K.154/16 od 05.06.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1- 676/20 od 15.10.2020. godine ili samo drugostepenu presudu i to tako što će okrivljenog Zorana Danilovca osloboditi od optužbe ili da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini navedene presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku ili na suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu i to pred potpuno izmenjenim većem, kao i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioce o sednici veća ako smatra da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke i da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude ili prekine ako je isto započelo;

- branilac okrivljenog Zorana Danilovca, advokat Miroslav Živković, zbog povrede odredbe člana 176. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog, advokati Vladimir Beljanski i Bojan Papić u podnetom zahtevu ističu da se pobijana pravnosnažna presuda u bitnom delu zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na dokazima koji su pribavljeni sprovođenjem posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje i simulovani poslovi, a bez kojih dokaza, koji su shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. stav 2. ZKP morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Pre svega, po stavu branilaca, svi dokazi pribavljeni sprovođenjem posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje su nezakoniti iz razloga jer je nezakonita naredba Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.43/15 od 21.08.2015. godine na osnovu koje su određene i sprovođene ove posebne dokazne radnje i to iz razloga jer navedena naredba ne sadrži sve slemente predviđene odredbom člana 167. stav 2. ZKP (tajni nadzor komunikacije) i člana 172. stav 2. ZKP (tajno praćenje i snimanje), odnosno ne sadrži razloge na kojima se zasniva sumnja da je okrivljeni Zoran Danilovac izvršio ili da priprema izvršenje nekog krivičnog dela iz člana 162. ZKP, te u istoj nisu navedeni razlozi koji opravdavaju primenu ove posebne dokazne radnje u odnosu na učinjeno, odnosno pripremano krivično delo i zbog čega se prikupljanje dokaza ne bi moglo ostvariti nekom blažom merom. Pored toga, po stavu branilaca, svi dokazi koji su pribavljeni sprovođenjem posebne dokazne radnje simulovani poslovi su nezakoniti iz razloga jer je nezakonita naredba Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.2-44/15 od 28.08.2015. godine na osnovu koje je određena i izvršena ova posebna dokazna radnja, obzirom da ista ne sadrži u skladu sa članom 175. stav 2. ZKP razloge na kojima se zasniva potreban stepen sumnje da je okrivljeni Zoran Danilovac izvršio ili da priprema izvršenje nekog krivičnog dela iz člana 162. KZ, a ne sadrži ni razloge koji opravdavaju primenu konkretne posebne dokazne radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, stoji navod zahteva branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića da su naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.43/15 od 21.08.2015. godine i Kpp.pov.2-44/15 od 28.08.2015. godine nezakonite, obzirom da ne sadrže jasne i obrazložene razloge na kojima se zasniva postojanje potrebnog stepena sumnje da je okrivljeni Zoran Danilovac izvršio ili da priprema izvršenje nekog krivičnog dela iz člana 162. ZKP, odnosno ne sadrže obrazloženje iz kojih činjenica i na osnovu kojih okolnosti sudija za prethodni postupak izvodi zaključak o postojanju osnova sumnje da je okrivljeni izvršio ili da u konkretnom slučaju priprema krivično delo za koje se ova mera može odrediti, a takođe ne sadrže ni dovoljne i argumentovane razloge koji opravdavaju neophodnost primene posebnih dokaznih radnji tajno praćenje i snimanje i simulovani poslovi, odnosno razloge koje su to okolnosti slučaja koje ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti ili dokazati ili da bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili opasnost. Naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.43/15 od 21.08.2015. godine ne sadrži ni označenje prostorija ili mesta koje će biti obuhvaćeno posebnom dokaznom radnjom tajno praćenje i snimanje.

Međutim, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali isključivo na osnovu dokaza koji su pribavljeni sprovođenjem posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje i simulovani poslovi, već su činjenice vezane za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni Zoran Danilovac u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to posebno iskaza svedoka AA i BB datih pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu dana 24.09.2015. godine, kao i iskaza svedoka VV i GG datih pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu dana 24.09.2015. godine i na glavnom pretresu dana 11.04.2017. godine, potvrde o oduzetim predmetima - novca od VV. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na dokazima koji su pribavljeni sprovođenjem posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje i simulovani poslovi i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez nezakonito izvedenih dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branioci okrivljenog ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića u delu u kojem ukazuju da navedene naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu ne sadrže i sve ostale elemente propisane odredbom člana 167. stav 2. ZKP (tajni nadzor komunikacije), člana 172. stav 2. ZKP (tajno praćenje i snimanje) i člana 175. stav 2. ZKP (simulovani pravni posao).

Osim toga, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića u delu u kojem kao razlog nezakonitosti izveštaja o sadržaju komunikacije - audio materijala sa terena 03/4-08 od 04.09.2015. godine koji je sačinjen od strane MUP-a RS DP UKP, Služba za specijalne istražne metode, Odeljenje za eksploataciju i prezentaciju, navode da je u ovom izveštaju sadržana komunikacija između AA i VV, a za čiji tajni nadzor i snimanje nije postojala odgovarajuća sudska naredba, pošto se naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.43/15 od 21.08.2015. godine (posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje) odnosi isključivo na nadzor i snimanje okrivljenog Zorana Danilovca i to na telefonske brojeve ... i ..., a ne odnosi se na AA i VV.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni izveštaj u ovom delu rezultat sprovođenja posebne dokazne radnje simulovani posao, koja je sprovedena na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.2-44/15 od 28.08.2015. godine, a kojom naredbom je shodno odredbi člana 176. stav 1. ZKP AA dobio ovlašćenje za izvršenje konkretnog simulovanog pravnog posla koji se sastoji u simulovanom davanju mita, a koji će izvršavati pod nadzorom i kontrolom ovlašćenih službenih lica PU Novi Sad i UKP-SSIM (audio i video snimanje i dokumentovanje).

Takođe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su i navodi branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića i advokata Miroslava Živkovića da je posebna dokazna radnja simulovani posao izvršena nezakonito jer iz sadržine naredbe Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.2-44/15 od 28.08.2015. godine proizilazi da je sud izvršenje posebne dokazne radnje simulovani posao poverio svedoku AA kao fizičkom licu, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 176. stav 1. ZKP jer AA nije ovlašćeno lice policije, Bezbednosno- informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, niti je imao status „drugog ovlašćenog lica, pod kojim bi trebalo podrazumevati ovlašćeno lice iz drugog domaćeg ili stranog organa, ustanove ili preduzeća, pri čemu je isti bio zainteresovano lice.

Kako je odredbom člana 176. stav 1. ZKP predviđeno da naredbu o zaključenju simulovanih poslova izvršava, po pravilu, ovlašćeno lice policije, Bezbednosno- informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja i drugo ovlašćeno lice, to dakle, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da ovu naredbu može izvršavati i drugo ovlašćeno lice ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja. Imajući u vidu da je naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp.pov.2-44/15 od 28.08.2015. godine jasno naznačeno da će AA novčani iznos od 3.000 evra, koji će mu prethodno predati radnici MUP, a koje novčanice se imaju fotografisati i popisati po serijskim brojevima, dati osumnjičenom Zoranu Danilovcu, to je AA navedenom naredbom dobio ovlašćenje za izvršenje konkretnog simulovanog pravnog posla koji se sastoji u simulovanom davanju mita, a koji će izvršavati pod nadzorom i kontrolom ovlašćenih službenih lica PU Novi Sad i UKP-SSIM.

Kada su u pitanju navodi branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića i advokata Miroslava Živkovića vezano za podstrekavanje okrivljenog Zorana Danilovca na izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. KZ, istovetni navodi vezano za povredu odredbe člana 176. stav 3. ZKP istaknuti su i u žalbi branioca okrivljenog Zorana Danilovca izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu K.154/16 od 05.06.2020. godine i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu. Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni u svojoj presudi Kž1-676/20 od 15.10.2020. godine ove navode ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 34 prvostepene presude, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog, advokati Vladimir Beljanski i Bojan Papić, kao razlog njegovog podnošenja, formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste, s tim što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branioci u suštini u ovom delu samo osporavaju činjenično utvrđenje suda u pobijanim pravnosnažnim odlukama da je okrivljeni Zoran Danilovac izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno da postoje dokazi za to, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Danilovca, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića i advokata Miroslava Živkovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedene zahteve branilaca okrivljenog odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić