Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1202/2016 od 19.07.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 995/14 - Kv 2159/16 od 07.07.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Slađana Iereidou, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog: „povrede zakona član 188, 189. stav 1, 190. stav 1, 202, 203, 204. stav 2, 208, 211. stav 1. tačka 1), 216. stav 3. i 498. stav 1. ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev kao osnovan te da donese presudu kojom će preinačiti pobijana rešenja tako što će usvojiti predlog branioca okrivljenog AA za zamenu pritvora jemstvom u iznosu od 20.000 evra te će okrivljenom ukinuti pritvor i pustiti ga na slobodu ili da okrivljenom pritvor zameni blažom merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenim žalbama ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, se ukazuje na povrede zakona član 188, 189. stav 1, 190. stav 1, 202, 203, 204. stav 2, 208, 211. stav 1. tačka 1), 216. stav 3. i 498. stav 1. ZKP. U zahtevu se detaljno iznose sopstvena viđenja i analiza uslova, osnova i razloga za određivanje jemstva i pritvora, kao mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, što je sve pitanje činjeničnih zaključaka suda, na kojima se zasnivaju i dati razlozi u pobijanim rešenjima.

Međutim, kako navedene povrede zakona, na koje je ukazano, a tim pre činjenični zaključci, a zatim ni dati razlozi u pobijanim rešenjima (član 438. stav 2. tačka 3) ZKP), ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, kako je to predviđeno odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                           Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić