Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 583/20 od 13.10.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Milinković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili ukine prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom optužba prekoračena i u vezi sa tim navodi da je deo optužnice koji se okrivljenom stavlja na teret nepodnošenje tužbe za isplatu otpremnine za period od 01.02.2008. godine do 05.03.2009. godine suprotan Zakonu o radu, jer se otpremnina isplaćuje pri prestanku radnog odnosa prema dužini radnog staža i prosečnoj zaradi isplaćenoj za poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, a ne za navedeni period, te da je prvostepeni sud, pored razlike zarade i otpremnine, utvrdio i naknadu po osnovu otežanih uslova rada, regres za godišnji odmor i naknadu za topli obrok, koje naknade su posebno propisane Zakonom o radu i koje bi, kada bi se izuzele iz obračuna datog u nalazu i mišljenju veštaka, bitno uticale na kvalifikaciju krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, koje se delimično razlikuje od činjeničnog stanja opisanog u izmenjenom optužnom aktu, ali je ono povoljnije za okrivljenog, pod uslovom da se u osnovi radi o istom događaju.

Imajući u vidu, da je prvostepeni sud na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke Aleksandra Pantelića, utvrdio da razlika otpremnine za sve oštećene osim za oštećenu ZZ inosi 0,00 dinara, to je sud u takvoj situaciji bio ovlašćen da izmeni izreku presude u odnosu na dispozitiv optužnog akta izostavljanjem iznosa koji se tiču razlike otpremnine u odnosu na navedena lica, što je povoljnije za okrivljenog, tako da, nasuprot navodima zahteva, objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta, sud povredio zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti da je vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela pogrešno utvrđeno suprotno iskazima svedoka BB, VV i GG, da je svedok ZZ odustala od tužbe zbog čega ista, prema stavu branioca, ne može imati svojstvo oštećene, da je veštak ekonomske struke obračunavao ona primanja oštećenih koja nisu bila predmet optužbe i da u toku postupka nije dokazano da je kod okrivljenog postojala namera da ošteti oštećene, pa samim tim ni direktni umišljaj, branilac okrivljenog, po oceni ovoga suda ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, i time suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 447. stav 2. ZKP, time što okrivljenog i branioca nije obavestio o sednici veća iako je okrivljeni u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povrede zakona iz člana 447. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić