-branilac okr. R.A., adv. D.Ž., zbog povrede zakona – član 74. ZKP, član 438. stav 1. tačka 4. ZKP i član 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede ljudskog prava zajemčenog Ustavom RS i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava – pravo na materijalnu i formalnu odbranu, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okr. B.B., adv. B.P., zbog povrede zakona i povrede ljudskog prava zajemčenog Ustavom RS ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.P., R.A. i B.B. su neosnovani.

Branilac okr. R.A. u zahtevu najpre ukazuje na povredu odredbe člana 74. ZKP, jer okrivljeni, od momenta lišenja slobode nije upoznat sa svojim pravima, pre svega sa pravom da angažuje branioca, a nije mu određen branilac po službenoj dužnosti iako je odbrana obavezna.

Branilac okr. B.B. ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva i navoda da je okrivljeni u pretkrivičnom postupku saslušan u odsustvu branioca, proizilazi da takođe ukazuje na povredu odredbe člana 74. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao:

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih R.A. i B.B. ukazuje na povredu zakona iz člana 74. ZKP, odnosno člana 71. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) ( u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Naime, iz spisa predmeta odnosno zapisnika MUP-a PU Kikinda broj Ku 141/11 od 10.11.2011. godine o saslušanju R.A. i B.B. u svojstvu osumnjičenih, utvrđuje se da su obojica, između ostalog, upozoreni da imaju prava na branioca koji može prisustvovati njihovom ispitivanju, kao i da je tom prilikom bila prisutna adv. J.P., koja je zatim bila prisutna u svojstvu branioca i prilikom saslušanja okrivljenih kod istražnog sudije Osnovnog suda u Kikindi.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.A., kao i branioca okr. S.P. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP.

Prema navodima oba zahteva, prvostepena presuda se zasniva na nedozvoljenim dokazima – iskazima okrivljenih datim u pretkrivičnom postupku kada nisu imali branioce, a prema zahtevu branioca okr. S.P. – na iskazima saokrivljenih koji su suprotstavljeni odbrani okr. P.. Osim toga, prema navodima zahteva branioca okr. R.A., nedozvoljene dokaze predstavljaju i iskazi svedoka, državljana A., čije je iskaze sud čitao bez saglasnosti okrivljenih i branilaca, a osim toga ovi svedoci saslušani su preko lica koje nije sudski tumač za a. jezik.

Navedena povreda zakona isticana je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 3 u poslednjem stavu i na strani 4 obrazloženja presude dao dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Branilac okr. R.A. u zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, koja je učinjena time što je u suđenju učestvovao sudija koji se morao izuzeti.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, imajući u vidu da je rešenjem v.f. predsednika Višeg suda u Zrenjaninu Su VII – 39/2013-3 od 19.04.2013. godine, odbijen kao neosnovan zahtev za izuzeće sudije Osnovnog suda u Kikindi A.A., predsednika veća koje je donelo prvostepenu presudu, a istim rešenjem odbačen je kao nedozvoljen zahtev za izuzeće svih sudija Osnovnog suda u Kikindi.

Navedena povreda nije učinjena ni time što je sudija Slobodan Nadrljanski bio član veća koje je donelo drugostepenu presudu iako je kao v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu doneo rešenje Su VII – 39-25/13 od 27.03.2013. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev branioca okr. R.A. za izuzeće v.f. predsednika Višeg suda u Zrenjaninu. Ovo iz razloga što se sudija mora izuzeti ukoliko postoji neki od razloga predviđenih odredbom člana 37. tačka 1. do 4. ZKP, a u odnosu na sudiju Slobodana Nadrljanskog nije postojao ni jedan od tih razloga.

Navodi zahteva branioca okr. B.B. da su u odnosu na ovog okrivljenog povređena sloboda i prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – zabrana mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, kao i navodi zahteva branioca okr. S.P. da su ovom okrivljenom povređena prava na pravično suđenje i pravo zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava – pravo na materijalnu i formalnu odbranu, nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da kada se zahtev podnosi na osnovu člana 485. stav 3. ZKP, povreda prava garantovanog Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, a u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena.

Iz iznetih razloga, nalazeći da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.P., R.A. i B.B. neosnovani, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.