Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Naime, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim odlukama o troškovima postupka povređena, odnosno nepravilno primenjena odredba člana 262. stav 2. ZKP. Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažna rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredbe člana 262. stav 2. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt.br.504/16 od 27.03.2017. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačena krivična prijava MUP-a RS PU za grad Beograd UKP IV odeljenje KU.br.1111/16 od 28.01.2016. godine koja je prodneta protiv okrivljenog AA za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca - advokata Maje Trkulja dana 07.09.2018. godine podneo zahtev za naknadu troškova postupka u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu branioca u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka Drugi osnovni javni tužilac u Beogradu je pobijanim prvostepenim rešenjem odbacio kao neblagovremen navedeni zahtev. Javni tužilac je u obrazloženju prvostepenog rešenja, kao razlog za svoju odluku, naveo da kako je odredbom člana 262. stav 2. ZKP predviđeno da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja koje odgovara presudi, a pod kojim se smatra i predmetno rešenje o odbačaju krivične prijave od dana 27.03.2017. godine, budući da je istim pravnosnažno rešen krivični postupak, te kako je izabrani branilac okrivljenog - advokat Maja Trkulja zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade braniocu podnela javnom tužiocu dana 07.09.2018. godine, dakle godinu i pet meseci nakon predviđenog roka, to je isti neblagovremen, jer nije podnet u zakonskom roku od godinu dana.

Drugi osnovni sud u Beogradu kao drugostepeni organ je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbio žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je pravilna i zakonita odluka javnog tužioca da navedeni zahtev za naknadu troškova postupka odbaci kao neblagovremen, iz razloga jer je rešenje o odbačaju krivične prijave protiv okrivljenog AA doneto dana 27.03.2017. godine, dok je zahtev za naknadu troškova postupka podnet dana 07.09.2018. godine, odnosno po proteku roka od jedne godine predviđenog odredbom člana 262. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Odredbom stava 2. istog člana predviđeno je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je navedenim odlukama o troškovima postupka povređena, odnosno nepravilno primenjena odredba člana 262. stav 2. ZKP. Ovo sa razloga jer kako u predmetnom postupku nije doneto rešenje o troškovima postupka u smislu člana 262. stav 1. ZKP, odnosno nije odlučeno da li troškovi predmetnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili ne, to, po oceni ovoga suda, pobijanim prvostepenim rešenjem, koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem, nije mogao biti odbačen kao neblagovremen zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova, zbog proteka roka iz člana 262. stav 2. ZKP (protekla jedna godina od dana pravnosnažnosti rešenja o odbačaju krivične prijave), budući da o troškovima postupka u smislu člana 262. stav 1. ZKP nije odlučeno rešenjem o odbačaju krivične prijave.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravno dejstvo koje rešenje o odbačaju krivične prijave ima u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom krivične prijave, tokom sprovođenja istražnih radnji u postupku pred sudom, se može poistovetiti sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka. S tim u vezi, odluka o troškovima predmetnog postupka u kojem je odbačena krivična prijava morala je biti doneta shodno članu 265. stav 1. ZKP.

Dakle, kako u konkretnom slučaju ne postoji odluka o troškovima predmetnog postupka u smislu člana 262. stav 1. ZKP koja je, s obzirom na to da je predmetni postupak okončan odbačajem krivične prijave trebalo da se donese shodnom primenom člana 265. stav 1. ZKP, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova predmetnog postupka nije mogao biti odbačen kao neblagovremen na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, jer bi se rok od jedne godine mogao računati samo od dana pravnosnažnosti osnovnog rešenja o troškovima postupka kojim se odlučuje ko snosi troškove postupka, a u slučaju da je takvo rešenje doneto, a što ovde nije slučaj.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Maje Trkulja, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja, te spise predmeta vratio Drugom osnovnom javnom tužiocu u Beogradu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog. U ponovnom postupku javni tužilac će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić