Kzz 1524/2016 odbačaj zz; nedozvoljen

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1524/2016
01.02.2017. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dragana Stankovića i dr, zbog dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Stankovića – advokata Živojina Vuletića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.233/14 od 09.06.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1195/16 od 03.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 01. februara 2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Stankovića – advokata Živojina Vuletića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.233/14 od 09.06.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1195/16 od 03.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.233/14 od 09.06.2016. godine, okrivljeni Kemal Nunić oglašen je krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 4. KZ u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni Dragan Stanković zbog izvršenja dva krivična dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. KZ u vezi člana 33. KZ, za koja dela su osuđeni, i to okrivljeni Kemal Nunić na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok je okrivljeni Dragan Stanković, pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju po 30 godina za svako od izvršenih krivičnih dela, primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. U ove kazne, okrivljenima je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.03.2014. godine, pa nadalje.

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate, i to okrivljeni Kemal Nunić na ime troškova veštačenja iznos od 113.891,00 dinara i na ime troškova odbrane po službenoj dužnosti iznos od 754.750,00 dinara, ukupno 868.641,00 dinara, a okrivljeni Dragan Stanković na ime veštačenja iznos od 142.535,00 dinara, na ime troškova odbrane po službenoj dužnosti iznos od 667.250,00 dinara, na ime troškova lečenja tokom boravka u pritvoru iznos od 40.556,00 dinara i na ime troškova dovođenja iznos od 1.600,00 dinara ukupno 861.941,00 dinara. Istovremeno, okrivljeni Kemal Nunić i Dragan Stanković su obavezani da oštećenoj AA naknade troškve zastupanja putem punomoćnika u ukupnom iznosu od 335.250,00 dinara i to u iznosu od po 167.625,00 dinara svaki, kao i sudski paušal u iznosu od po 3.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećena AA, zakonski zastupnik iza pokojnih oštećenih BB i VV, je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnični postupak, a istovremeno je određeno da će se oštećenoj po pravnosnažnosti presude vratiti jedan par ženskih minđuša od žutog metala u vidu polumeseca koje su oduzete od GG potvrdom o privremeno oduzetim predmetima od 28.03.2014. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1195/16 od 03.10.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Kemala Nunića i Dragana Stankovića, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.233/14 od 09.06.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragana Stankovića – advokat Živojin Vuletić, na osnovu člana 485. stav 2. ZKP, zbog „pogrešne primene zakona“, dakle zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio da je „na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon“, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu, međutim u obrazloženju zahteva navodi da izvedenim dokazima i utvrđenim činjenicama nije na pouzdan način dokazano da je okrivljeni Dragan Stanković izvršio krivična dela zbog kojih je oglašen krivim i ističe da kod okrivljenog nije postojao umišljaj da se oštećene liše života, niti je preduzeo radnje koje su u uzročno-posledičnoj vezi sa nastankom smrti oštećenih, a polemiše i sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr. Vladimira Pilije na okolnost postojanja uzročno- posledične veze postupanja okrivljenog i povreda koje su oštećene zadobile kritičnom prilikom i od kojih su preminule.

Iz iznetih navoda proizilazi da branilac u zahtevu u suštini iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i da nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Pored toga, zahtevom se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud u obrazloženju na strani 23 ne navodi u čemu je krivica okrivljenog Dragana Stankovića u smislu nanošenja smrtonosnih povreda oštećenoj VV, a koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Dragana Stankovića odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2.) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

TT