Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.1326/18 od 24.12.2018. godine, protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K 25/17 od 08.06.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-1 751/18 od 13.09.2018. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 4. ZKP u vezi člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i saglasno članu 492. stav 1. tačka 3) ZKP, utvrdi da je navedenim odlukama povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog Milošu Paligoriću, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon u smislu člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. ZKP, u korist okrivljenog AA, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je u vezi predmetne saobraćajne nezgode protiv okrivljenog vođen prekršajni postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka broj 4-221-00249/13 od 04.07.2018. godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava Pančevo, PS Kovin, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji postupak je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu III- 24Pr.br.6632/13 od 17.06.2015. godine, kojim je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavljen zbog navedenog prekršaja, jer je nastupila apsolutna zastareost vođenja prekršajnog postupka, a koje rešenje je postalo pravnosnažno dana 18.09.2015. godine. Iz označenog rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu proizilazi da je protiv okrivljenog AA pokrenut i vođen prekršajni postupak zbog sumnje da je dana 09.06.2013. godine u 12,45 časova, na 1km i 950m državnog puta 113 drugog reda, učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, na taj način što se vozač AA, kretao svojim biciklon iz pravca Gaja ka Kovinu i u jednom trenutku, bez datog znaka rukom, otpočeo radnju skretanja ulevo, kada je na njegov bicikl naletelo putničko vozilo makre „...“, reg. oznaka ..., kojim je upravljao okrivljeni, a na mestu suvozača nalazila se GG, da je u saoraćajnoj nezgodi život izgubio BB, da je u vezi događaja podnet izveštaj OJT br. 250/13, da je izvršenom analizom uzorka krvi u OB „...“ u Smederevu, uzete od okrivljenog AA, utvrđeno da je okrivljeni tokom upravljanja vozilom u organizmu imao 1,16 promila alkohola, odnosno da je upravljao vozilom u stanju srednje alkoholisanosti, čime bi učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Nasuprot tome u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret u predmetnom krivičnom postupku, optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu Kto 52/14 od 24.10.2014. godine preciziranoj na zapisnicima o glavnom pretresu 21.02.2017. godine i 07.06.2018. godine, navedeno je da okrivljeni AA dana 09.06.2013. godine oko 12,45 sati u Gaju, kao učesnik u saobraćaju na putevima se nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj, da je doveo u opasnost život i telo ljudi, usled čega je jedna osoba izgubila život, na taj način što je upravljao putničkim vozilom marke „...“ registarskih oznaka ..., krećući se državnim putem 113 drugog reda iz pravca Gaja prema Kovinu pod dejstvom alkohola od 1,35 promila alkohola u krvi – u stanju teške alkoholisanosti, kada je njegova sposobnost da bezbedno upravlja vozilom bila značajno kompromitovana zbog oštećenja koordinacije pokreta i produžene psihičke sekunde, što je suprotno odredbi člana 187. stav 2, 3. i 5. tačka 3) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i usled toga brzinom od najmanje 50,6 km/čas, koja nije bila prilagođena osobinama puta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi i ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, što je suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, pa je započeo radnju preticanja, a svoje vozilo nije držao na potrebnom bočnom rastojanju od bicikla NN marke koji se kretao ispred njega u istom pravcu, kojim je upravljao BB, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju, te je vozilom sustigao biciklistu koji je vršio skretanje u levu stranu sa navedenog puta na lokalni put, postupivši protivno odredbi člana 55. stav 2. i 6. ZOBS-a na putevima, tako da je na levoj kolovoznoj traci, prednjim desnim delom branika svog vozila ostvario primarni kontakt sa levim bokom prednjeg točka bicikla, nakon čega je došlo do povlačenja bicikla u pravcu i smeru kretanja putničkog vozila, usled čega je telo oštećenog BB bilo privučeno uz desni bok „...“ i kontaktirao desnim bokom prednjeg desnog blatobrana, a zatim i desnom stranom prednjeg vetrobranskog stakla i prednjim delom krova, kojom prilikom je oštećeni BB zadobio teške telesne povrede opasne po život u vidu nagnječenja moždanog tkiva na nekoliko mesta do veličine zrna prosa u predelu sivog tkiva desnog repatnog jedra, uz jako razmekšane bele mase mozga u okoline bočnih moždanih komora koje je mestimično krvlju prožeto, nepotpune rastave između tela trećeg i četvrtog, kao i između tela šestog i sedmog vratnog pršljena, gde je prednja uzdužna veza kičmenog stuba poprečno raskidana, a okolna meka tkiva krvlju mrko-crvene boje prožeta ... usled kojih je oštećeni BB i preminuo dana 13.06.2013. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju nesporno je da su protiv okrivljenog AA povodom istog događaja vođena dva postupka i to prekršajni, koji je pokrenut podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka MUP-a RS, PU Pančevo, PS Kovin od 09.07.2013. godine, a koji postupak je okončan donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu III-24Pr.br.6632/16 od 07.06.2015. godine (koje je postalo pravnosnažno dana 18.09.2015. godine), kojim je prema okrivljenom obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i krivični postupak, po preciziranoj optužnici Višeg javnog tužioca u Smederevu Kto 52/14 od 24.10.2014. godine, preciziranoj 21.02.2017. godine i 07.06.2018. godine, koji je okončan donošenjem pobijane prvostepene presude kojom je prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbijena optužba zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, iz razloga što se zbog prethodnog vođenja prekršajnog postupka radi o presuđenoj stvari, a koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-1 751/18 od 13.09.2018. godine iz istih razloga u napred navedenom delu i potvrđena.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Sledom iznetog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis prekršaja za koji je pokrenut i okončan prekršajni postupak donošenjem rešenja Prekršajnog suda u Pančevu, Odeljenje suda u Kovinu III-24Pr.br.6632/16 od 07.06.2015. godine (koje je postalo pravnosnažno dana 18.09.2015. godine), kojim je prema okrivljenom obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u bitnom je različit od činjeničnog opisa radnje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, jer činjenični opis prekršaja sadrži samo elemente kršenja propisa člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima (upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola - postupanje suprotno odredbi člana 187. stav 2. ZOBS-a na putevima), a ne sadrži elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno činjenice i radnje koje se odnose na postupanje okrivljenog suprotno odredbama člana 42. i člana 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koje radnje okrivljenog su u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode u kojoj je jedna osoba izgubila život-oštećeni BB.

To dalje znači, da se radnja prekršaja iscrpljuje u potpunosti samim upravljanjem vozilom pod dejstvom alkohola u krvi okrivljenog AA, bez obzira što je u radnji prekršaja navedeno i da je u saobraćajnoj nezgodi život izgubio AA, kao uzgredna konstatacija, jer takva vrsta posledice ne ulazi u biće prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77. ZOBS-a na putevima.

Nasuprot tome, u središtu krivičnog postupka po podnetoj optužnici su činjenice u vezi sa nastankom saobraćajne nezgode i smrtne posledice proistekle iz nje, zbog propusta u vožnji okrivljenog, koje se ogledaju, pored upravljanja pod dejstvom alkohola, naročito radnjama okrivljenog koji brzinu kretanja nije prilagodio osobinama puta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja (kritičnom prilikom se kretao brzinom od najmanje 50,6 km na čas) i što je započeo radnju preticanja, a svoje vozilo nije držao na potrebnom bočnom rastojanju od bicikla kojim se kretao oštećeni ispred njega u istom pravcu, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju, pa je vozilom sustigao biciklistu koji je vršio skretanje ulevo sa navedenog puta na lokalni put, na koji način je postupio suprotno odredbama člana 42. stav 1. i člana 55. stav 2. i 6. ZOBS-a.

U konkretnom slučaju, radi se o radnjama okrivljenog, odnosno propustima okrivljenog u vožnji koji su u direktnoj i uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode, a samim tim i nastupelom posledicom u vidu smrtnog ishoda drugog učesnika u saobraćaju, koja je proistekla iz nje, a koji propusti u vožnji okrivljenog kao radnji izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, nisu bili predmet prekršajnog već isključivo krivičnog postupka.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su izneti stavovi nižestepenih sudova u pogledu primene instituta presuđene stvari, a nasuprot tome osnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, u korist okrivljenog AA povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan i budući da je zahtev podnet na štetu okrivljenog, odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, tako što je utvrdio da je pravnosnažnim presudama Višeg suda u Smederevu K 25/17 od 08.06.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-1 751/18 od 13.09.2018. godine učinjena povreda zakona i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. ZKP, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnu odluku.

Zapisničar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić