Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB - advokata Dejana Tadića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K - 65/23 od 29.08.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 - 6/24 od 25.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB - advokata Dejana Tadića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K - 65/23 od 29.08.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 - 6/24 od 25.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9K - 65/23 od 29.08.2023. godine, stavom prvim, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, koja će se izvršiti po pravnosnažnosti presude, u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora, pri čemu okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da ukoliko okrivljeni za vreme izdržavanja kazne samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, jednom u trajanju od preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Stavom drugim iste presude prema okrivljenom BB je izrečena vaspitna mera – posebna obaveza uključivanja u pojedinačni ili grupni tretman u savetovalištu i postupanje po programima rada koji su za njega sačinjeni, u trajanju do 1 godine, s tim da sud može, dok traje izvršenje ove vaspitne mere izmeniti ili obustaviti njeno izvršenje, uz upozorenje okrivljenom BB da će u slučaju neispunjenja izrečene mu posebne obaveze ista biti zamenjena nekom drugom obavezom ili drugom vaspitnom merom.

Stavom trećim presude, na osnovu člana 89a. Krivičnog zakonika, prema okrivljenima AA i BB je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja oštećenom maloletnom VV na udaljenosti manjoj od 100 metara, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja oštećenog i zabrana daljeg uznemiravanja i komunikacije sa oštećenim VV u trajanju od 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, koja se može ukinuti i pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena. Presudom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka i imovinsko- pravnom zahtevu, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Odlučujući o žalbi javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu i zajedničkog branioca okrivljenih AA i BB, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 – 6/24 od 25.01.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, ukinuo presudu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K - 65/23 od 29.08.2023. godine, u stavu II i III izreke, u odnosu na okrivljenog BB i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok su u ostalom delu žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, kao i žalba zajedničkog branioca okrivljenih odbijene kao neosnovane i presuda u odnosu na okrivljenog AA potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA i okrivljenog BB - advokat Dejan Tadić, zbog povrede zakona iz člana 481. stav 1. u vezi stava 4. ZKP a u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude i predmet vratiti na ponovni postupak Apelacionom sudu u Kragujevcu.

Vrhovni sud je u sednici veća, koju je održano u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Dejana Tadića je nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da prvostepeni i drugostepeni sud svoju odluku isključivo zasnivaju na izjavi oštećenog koja je nelogična i neistinita, te polemišući sa izjavama okrivljenih i ostalih svedoka ukazuje da drugostepeni sud, kao i prvostepeni sud, nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje, dajući sopstvenu ocenu tokom postupka izvedenih dokaza kojom osporava ocenu prvostepenog i drugostepenog suda povodom istih.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca. Međutim navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da sud nije na pravilan način utvrdio činjenično stanje, jer su odlučne činjenice koje su bile predmet dokazivanja potpuno pogrešno utvrđene. U vezi sa iznetim iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to : -iskaza svedoka i nalaza i mišljenje sudskog veštaka, iznoseći sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u toku redovnog postupka, a vezano za postupanja okrivljenih, čime branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz 440 ZKP.

Pored navedenog zahtevom branilac povredu zakona vidi i u tome što sud nije postupio, odnosno nije primenio odredbu člana 16. ZKP, imajući u vidu princip in dubio pro reo, koji je jedan od temeljnih principa krivično procesnog.

Međutim, kako povrede članova 16. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno ponošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković