Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 157/16 od 15.11.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 475/14 od 29.01.2016. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 157/16 od 15.11.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, adv. AA, zbog povrede zakona i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke i u sednici veća razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Vladimira Đurđevića, je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 475/14 od 29.01.2016. godine koja je potvrđena presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br. 157/16 od 15.11.2016. godine, poveđen zakon na štetu okrivljenog, uz obrazloženje da postoji nesaglasnost između optužnog akta i izreke pobijane presude, a što sve narušava identitet optužbe i presude. Time što je sud u činjenični opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude uneo ne samo mesto izvršenja krivičnog dela već i bitan subjektivni elemenat bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ, a bez kog elementa saglasno članu 14. KZ, nema krivičnog dela, po stavu branioca sud je prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Naime, privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca podnetom dana 28.04.2014. godine, preciziranom na glavnom pretresu dana 12.11.2015. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje je učinio tako što je „dana 12.04.2014. godine oko 19.30 časova, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, pozvonio na vrata privatnog stana BB, ovde privatnog tužioca, te nakon što je ona otvorila vrata okrivljeni je najpre pljunuo u lice, te zatim počeo da viče i psuje na nju, lažno je optužujući kako je ona pljuvala na njegov automobil“.

U činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ datom u izreci prvostepene presude se navodi da je okrivljeni AA „dana 12.04.2014. godine u ..., u ulici ..., oko 19.30 časova, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, pozvonio na ulazna vrata stana privatne tužilje BB, te nakon što je otvorila vrata, optuženi je pljunuo istoimenu u lice, a zatim nastavio da viče optužujući je da je pljuvala na njegov automobil“.

Iz navedenog činjeničnog opisa datog u izreci pravnosnažne presude, proizilazi po stavu Vrhovnog kasacionog suda da se u bitnom razlikuje od onog navedenog u optužnom aktu - privatnog tužioca. Naime, prvostepeni sud tako navodi bitne nove činjenice koje u optužnom aktu uopšte nisu označene i to: mesto izvršenja krivičnog dela (u ..., u ulici ...) i elemenat krivice kao subjektivni elemenat bića krivičnog dela (da je okrivljeni bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo).

Postupajući na napred navedeni način i unoseći u izreku presude navedene činjenične elemente, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno prekoračio optužbu.

Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a što sve znači da izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog opisa optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa kako je sud u konkretnom slučaju osim što je izmenio neke činjenice iz opisa dela i uneo neke potpuno nove (mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela i krivicu kao subjektivni elemenat bića krivičnog dela), a na napred navedeni način, to je po oceni Vrhovni kasacioni sud prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud imati u vidu iznete primedbe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

S`tog je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga, usvajanjem podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

JD/VŽ