Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 196/20 od 08.09.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB, VV i AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je učinio predmetna krivična dela i obavezati privatne tužioce da mu nadoknade troškove krivičnog postupka ili da navedene presude ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog i Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena time što je prvostepeni sud u činjenični opis radnji izvršenja krivičnih dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, uneo zakonska obeležja radnje i subjektivne elemente tog krivičnog dela, a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da su odredbom člana 22. KZ, propisani elementi krivice, tako da zakonodavac predviđa tri obavezna subjektivna elementa koja moraju postojati na strani učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela, pri čemu je prvostepeni sud, iako u privatnim tužbama privatnih tužilaca BB od 27.07.2019. godine i VV od 05.07.2019. godine, nisu sadržani subjektivni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, iste uneo u činjenični opis krivičnih dela dat u izreci presude istovremeno ističući da privatne tužbe ne sadrže ni elemente radnji bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ (ko uvredi drugog...) ili laka telesna povreda iz člana 122. KZ (ko lako telesno povredi drugog), već se samo prepričava događaj koji se navodno odigrao.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog što znači da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji u uvredljivom ponašanju i omalovažavanju nekog lica. Na subjektivnom planu za postojanje uvrede mora postojati umišljaj.

Prema sadržini privatnih tužbi BB i VV, okrivljeni AA je „dana 26.04.2019. godine u ... zamahnuo motkom i gurnuo BB koji je pao i povredio kičmu, nakon čega je počeo da „vređa privatne tužioce“, upućujući im reči: „Mamicu vam je..m idiotsku, ubiću vas stoko, da vidite kako mi bijemo, šta bežite pi..e jedne“, dok je prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude okrivljeni AA „uvredio privatne tužioce BB i VV, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što u toku verbalnog i fizičkog sukoba najpre levom rukom odgurnuo okrivljenog BB, zbog čega je isti pao na asfalt, a potom je okrivljenima VV i BB, uputio uvredljive reči „Je..ću vam mamicu, ubiću vas“ i udaljio se sa lica mesta, iako je bio svestan svojih dela, hteo njihovo izvršenje i bio svestan da su njegova dela zabranjena.

Iz iznetog proizlazi da je u privatnim tužbama, privatnih tužilaca BB i VV jasno opredeljeno da se radnja izvršenja krivičnih dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, sastoji u vređanju privatnih tužilaca na opisan način, tako da, po nalaženju ovoga suda, navedenom formulacijom radnje izvršenja u izreci pravnosnažne presude sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet između optužbe i presude kada je u pitanju objektivno zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela.

Pored navedenog, po oceni ovoga suda, iz objektivnih činjenica, opisanih kao postupanje okrivljenog u privatnim tužbama, privatnih tužilaca – „vređao privatne tužioce upućivanjem navedenih uvedljivih reči“ nesumnjivo proizlazi da je kod okrivljenog postojala namera vređanja i omalovažavanja privatnih tužilaca koja ukazuje da je okrivljeni prilikom izvršenja krivičnog dela postupao sa umišljajem. Sledstveno iznetom, subjektivno obeležje bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje se može izvršiti samo sa umišljajem, može da proizlazi iz objektivnih činjenica, odnosno radnji izvršenja okrivljenog, kao u konkretnom slučaju, zbog čega opredeljivanje subjektivnih obeležja predmetnog krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata i svest o zabranjenosti svoga dela, identitet između optužbe i presude nije povređen ni u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, pri čemu je činjenični opis dela u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Stoga se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić