U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA - advokata Marije Stojković, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 394/23 – Kv.br. 107/24 od 23.02.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 581/24 od 02.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA - advokata Marije Stojković, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 394/23 – Kv.br. 107/24 od 23.02.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 581/24 od 02.04.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 394/23 – Kv.br. 107/24 od 23.02.2024. godine, prema okrivljenoj AA na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) u vezi člana 216. stav 1. i 2. ZKP produžen je pritvor koji joj je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu Kpp.br. 93/23 od 28.09.2023. godine i koji se računa od 26.09.2023. godine od 20,00 časova, kao dana i časa lišenja slobode i koji ima trajati do dalje odluke suda, a po tom rešenju najduže 30 dana računajući od dana donošenja rešenja, s tim da žalba ne zadržava njegovo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 581/24 od 02.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 394/23 – Kv.br. 107/24 od 23.02.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac po službenoj dužnosti okrivljene AA - advokat Marija Stojković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepeno rešenje i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim sudskim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca po službenoj dužnosti okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene AA - advokata Marije Stojković je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer su u donošenju rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br. 394/23 – Kv.br. 107/24 od 23.02.2024. godine učestvovale sudije koje su morale biti izuzete od daljeg postupanja u predmetnom postupku, obzirom da su dana 22.12.2023. godine sudije Nebojša Vasić i Snežana Pantelić Ivanović učestvovale u donošenju rešenja kojim se potvrđuje optužnica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

U konkretnom slučaju, nesporno je da su u donošenju rešenja o produženju pritvora koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija i u donošenju rešenja kojim je potvrđena optužnica učestvovale sudije Osnovnog suda u Mladenovcu i to sudija Nebojša Vasić i sudija Snežana Pantelić Ivanović.

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, u tački 4) propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Po stavu Vrhovnog suda, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, te sledstveno tome, sudija koji je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice, ne može učestvovati na glavnom pretresu u donošenju meritorne odluke, ali može postupati u donošenju drugih procesnih odluka (mera obezbeđenja za prisustvo okrivljenog, u konkretnom slučaju, o pritvoru) u istom predmetu, budući da to ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da sud osobite okolnosti da će okrivljena u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo vidi u nalazu i mišljenju veštaka psihijatrijske struke, koji je sačinjen bez ikakve medicinske dokumentacije na osnovu jednog razgovora sa okrivljenom u pritvoru i izveštaju Centra za socijalni rad iz kog proizlazi da je „okrivljena prijavljena i na njihovoj evidenciji“ bez daljeg navođenja o kakvoj evidenciji i prijavama je reč i bez dostavljanja takvog izveštaja braniocu. Po stavu odbrane, navedeni dokazi ne mogu se koristiti u krivičnom postupku, a posebno ne kao kriterijumi za donošenje odluke o produženju mere pritvora iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac po službenoj dužnosti samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, dok u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, osporavajući ocenu osobitih okolnosti koje je sud cenio kao prilikom donošenja odluke o pritvoru.

Međutim, povreda zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković