Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Stefanovića, se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koja, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, preko branioca, te je u ovom delu zahtev odbačen.

Takođe podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi sa odredbom člana 210. (koja se odnosi na osnovna pravila o određivanju pritvora), člana 211. (koja se odnosi na razloge za određivanje pritvora) i na odredbu člana 212. (koja se odnosi na odlučivanje o pritvoru) ZKP. Dakle, iako se formalno ukazuje na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 2) ZKP, suštinski se navodima u zahtevu ukazuje na povredu odredaba kojima je regulisan pritvor. Kako odredbe člana 210, člana 211. i člana 212. ZKP koje, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je predmetni zahtev odbačen kao nedozvoljen, i u ovom delu. Naime, istaknuta povreda odnosi se na primenu materijalnih odredaba krivičnog zakona na okrivljenog i krivično delo koje je predmet postupka, dok se navedene odredbe ZKP odnose na odlučivanje o pritvoru.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                         Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

JD-17