Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Ž.O., advokat S.D., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i potvrdi presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K 227/14 od 30.03.2015. godine, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da da se iz obrazloženja drugostepene presude ne može zaključiti koje činjenično stanje je utvrdio drugostepeni sud na glavnom pretresu koji je pred njim održan, te da drugostepeni sud nije ocenio dokaze koje je izveo na tom glavnom pretresu i to kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je pobijanom drugostepenom presudom povređen član 428. stav 8. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe da na iskazu svedoka B.R. nije mogla biti zasnovana osuđujuća presudu, budući da je njegov iskaz opovrgnut iskazima svedoka D.R. i J.R., te da ovaj svedok nakon što je dao izjavu pred sudom u narednom periodu bio nedostupan sudu zbog čega se nije mogao izvesti dokaz njegovog suočenja sa optuženim, niti se mogla izvršiti bilo kakva provera njegovog iskaza. Branilac ističe i da nižestepeni sudovi tokom postupka nisu na pouzdan način utvrdili vrednost navodno nestale robe, jer je ona utvrđena samo na osnovu podnetog odštetnog zahteva koji nije potkrepljen vanrednim popisom robe u magacinu od strane nadležnih državnih organa, pri čemu u kući okrivljenih i u kući svedoka B.R. nije pronađena roba čije bi poreklo poticalo iz magacina. Branilac smatra da u konkretnom slučaju ne postoji nijedan materijalni dokaz koji bi ukazivao da su okrivljeni Ž.O. i M.M. (u odnosu na koga je postupak obustavljen zbog smrti) izvršili predmetno krivično delo.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka, iz kojih izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama, odnosno osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 428. stav 8. ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Ž.O., ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.